Kao i većina hinduističkih festivala, Onam je vreme slavlja i duhovne refleksije. Onam ima duboko duhovno značenje. Slavi se kao veliki praznik u južnoj indijskoj državi Kerala i među Malajalcima širom sveta. Onam je pre svega festival žetve i obično se obeležava u avgustu ili septembru svake godine, što odgovara mesecu Čingam u malajalamskom kalendaru (prvi mesec tog kalendara). Za mnoge Malajalce to je najvažniji praznik, a takođe se smatra i danom Nove godine. Iako je prvenstveno hinduistički festival, mnoge nehinduističke zajednice takođe slave Onam uz brojne kulturne događaje poput trka čamaca, različitih autohtonih plesova, ponuda cveća, molitvi i, naravno, gozbi.
Šri Satja Sai Baba je podsticao slavljenje praznika različitih religija. Svami je u svojim govorima više puta isticao duhovni značaj tih praznika. Naglašavao je da životi svetih ljudi i duhovnih velikana zaslužuju proučavanje i da su izvor inspiracije za sve. Takođe je učio da svi duhovni putevi vode ka jednom Bogu, ali da je put odanosti i služenja Bogu najbolji za većinu ljudi kako bi spoznali svoju urođenu božanskost.
Svami je u svom govoru o Onamu 1985. godine opisao duhovni značaj ovog festivala:
… Hiranjakašipu se u Puranama opisuje kao demonski vladar. Poricao je Boga i ulivao strah svojim podanicima. Dok je on tvrdio da Boga nema nigde, njegov sin Prahlada je govorio da je Bog svuda. Kao posledica toga, za oca Bog nije postojao nigde, dok je za sina bio svuda. Prahladin sin bio je Viročana, a junak priče koja stoji iza festivala Onam bio je Viročanin sin — Bali, Baličakravarti (car Bali). Kao unuk pobožnog Prahlade, Bali se takođe posvetio veličanju Boga i materijalnom i duhovnom blagostanju svojih podanika. U njegovom carstvu nije bilo siromaštva ni bolesti. Svaki dom je bio ispunjen radošću, svaki dan bio je praznik. Odlučio je da sprovede svečani obred žrtvovanja zvan Višvadžit, koji bi toliko umilostivio bogove da bi mu, uz njihove blagoslove, omogućio da proširi svoju dobročiniteljsku vlast na čitav svet.
Gospod je iskoristio ovu priliku da mu podari svoju milost. Inkarnirovao se kao Vamana i pojavio se na žrtvenom oltaru u obliku mladog prosjaka, tek uvedenog u duhovni život. Bali ga je radosno dočekao. Kada su Vamanu pitali koji poklon želi da primi, odgovorio je da mu je potrebno samo tri stope zemlje, merene njegovim stopalima. Bali je bio iznenađen ovim odgovorom. Na trenutak je posumnjao u namere i identitet tog neobičnog gosta. Njegov učitelj, Šukra, ga je upozorio da ne obeća to. Ali Bali je ostao pri svojoj reči. Dozvolio je Vamani da sam izmeri tri stope zemlje.
Gospod se inkarnirao da blagoslovi Balija, a ne da ga uništi. Kada je jednom stopom izmerio zemlju, a drugom nebo, treću stopu je položio na Balijevu glavu i prihvatio cara kao treću stopu zemlje. Tom stopom je Bali oslobođen iz ciklusa rađanja i smrti. Ipak, Bali je imao još jednu, poslednju želju, koju je Gospod pristao da ispuni. Pomolio se: „Dozvoli mi da se jednom godišnje vratim u Keralu, kojom sam nekada vladao, kako bih video ljude koje volim i zemlju koju čuvam u srcu.“ Onam je taj dan. …
Stanovnici Kerale slave Balijev dolazak s velikom radošću. To je sveti dan, kada se pripremaju ukusni slatkiši i prinose Gospodu. Svi oblače novu odeću (Ona-kodi), a svaki dom se ukrašava vencima, girlandama i cvetnim dezenima. Atmosfera je ispunjena mirisom tamjana iz kućnih svetilišta. Meštani provode dan zajedno u pesmi i igri. Sveće se pale ispred svakog doma, stavljaju se na pragove, a deca ih u redovima drže ispred hramova. Zapaljena sveća simbolizuje đivu (pojedinca) čije je sopstvo tek mali odsjaj Kosmičkog Svetla. Mladi i stari, bogati i siromašni, svi su na dan Onama uronjeni u zahvalno obožavanje Boga i Balija, koji je zadobio Gospodovu milost žrtvujući svoj ego.
Pouka koju Onam prenosi jeste: život proveden bez odanosti Svevišnjem Gospodu je tužno protraćen. Oslobađajući se poistovećivanja sa telom i njegovim atributima, čovek mora da se okrene Duhu. Samo to može da mu otkrije njegovu istinsku prirodu — Atmu. Kada se ostvari kontakt sa sopstvenim atmičkim jezgrom, potreban je još samo jedan korak da se spozna da svi ostali imaju istu Atmu kao svoju suštinu. Tako čovek postaje svestan Jedinstva koje je Istina, koje je Bog…
Car Bali, kojeg narod Kerale prima u svoja srca i domove na dan Onama, imao je nepokolebljivu veru u Boga. Služio je svoje podanike kao da ga je sam Bog (Narajana) zadužio za to. Sve što je zaradio, sve što je bio i svoje biće, rado je prineo Bogu. Prevazišao je oblake neznanja i uzdigao se do visina vrhovne mudrosti. Njegovo sopstvo se toliko proširilo da se stopilo sa Božanskom Svesnošću. Čistoća vodi ka Jedinstvu, a Jedinstvo ka stapanju s Božanskim. Ovo je poruka koju festival Onam i priča o Baliju prenose čovečanstvu.¹
Reference: 1. Šri Satja Sai Baba, 28. avgust 1985.
Onam
