Pravilna ishrana u osnovi mora sadržati satvičnu hranu. To znači da hrana ne sme sadržati meso, ribu, crni luk i slično. U vašem hostelu naravno nema mesa i ribe! Ali, luk se mnogo koristi. To je zato jer nije lako kvarljiv. On ima i svoje dobre strane. Pospešuje digestivnu snagu. Postoji teluška poslovica, "dobro koje ti čini luk (ulli) neće ti učiniti ni rođena majka (thalli)!" Morate takođe brinuti da ne preterate sa začinima, ljutim i slanim. Ljudi misle da je satvična hrana voće i mleko. I to može biti tamasično! Na primer, pojedete li dve banane to je u redu. Ako pojedete četiri banane one postaju tamasične. Nemojte koristiti punomasno mleko. Usporedbe radi se kaže "Jedna čaša vina je bolja od čaše mleka". Punomasno mleko sadrži puno masti i kalciuma. Takođe obiluje glukozom. Kada je krv prezasićena glukozom, višak glukoze pretvara u kiselinu. Kao rezultat toga razvija se čir. Ova kiselina i krv formira kamenje u žuči. Unosite bar sedam do osam čaša vode dnevno.
Voda pročišćava vaše unutrašnje organe. To pomaže i da se u bubrezima ne formira kamenje jer voda prolazi niz njih i tako ih ispire. Jedite pirinač i povrće. Povrće zelenog lista je najzdravije. Ispod kože nalazi se još jedan veoma tanki sloj, taj sloj štiti kožu. Pokraj drugih dobrih strana zelenolisno povrće jača ovaj sloj. Ovo povrće je odlično i za pacijente sa bolestima srca, jer ne sadrži masnoće. Povrće takođe donekle doprinosi holesterolu. Šta treba da činite ako imate povećani holesterol? Holesterol je donekle važan. Granica je 10%. Ali ako pređete 20% ili 30% vaše vene i nervi će raditi kao zarđale cevi. To konstantno zgušnjava krv i čini da srce pumpa manje krvi. Srce pumpa krv koju šalje u pluća koja pročišćuju krv i šalje ga u celo telo. Kada srce pumpa manje, sve više i više holesterola se u njemu akumuliše, što je opasno za srce. Zato je preporučljivo da se uzima jedan beli luk (white onion) dnevno. Takođe se mogu uzimati pilule belog luka na dnevnoj bazi, dnevnim unosom jedne pilule rešićete se holesterola. Zelenolisne biljke i moringa oleifera su veoma zdravi za telo. Moringa je dobra za mozak.
Nemojte uzimati suviše krompira. Krompir sadrži 80% škroba, što će vas udebljati, a veoma malo doprinosi zdravlju. Paradajz je takođe zdrav. U pripremi sosa semenke mogu da se uklone, jer se one ne vare dobro. One ostaju u digestivnom traktu i postepeno u kombinaciji s glukozom formiraju kamenje. Ovo kamenje ide u stomak i stvara masu koja zadaje česte probleme. Takođe se mora paziti da količina hrane koja se unosi bude ograničena. Od svog tanjira morate ustati s lakoćom kojom ste i seli za sto. To je prava mera. Veoma lako sednete za sto, ali da bi ustali potrebna vam je pomoć! Mnogi ljudi tako dobiju stomak. Omer je važan jer obezbeđuje zdravlje telu. Nikad ne koristite meso, cigarete, droge ili druga opojna sredstva. Pušači razvijaju rak. Možete ovo testirati na pušačima. Stavite belu maramicu na usta osobe nakon cigarete. Primetićete crvene tačke. Ako je ovo toliko primetno spolja, zamislite šta se dešava i kako samo destruktivno deluje na vene i pluća. Javlja se žutilo na prstima, bele tačke na usnama, koža oko usana postaje tamna. Izbegavajte pavlaku, bolje je dve šolje mlaćenice od pavlake. Pavlaka sadrži suviše proteina.
Šri Satja Sai zavod za zdravstvo i edukaciju, 1996.
SATVIČNA DIJETA
Satvična ishrana, Svami kaže, “Omogućava duhovnom aspirantu da dostigne sveprisutnu realnost Božanstva.” Međutim neki ljudi imaju pogrešan utisak o satvičkoj hrani koja se sastoji od mleka, jogurta, slatkiša i voća. Oni veruju da će postati satvični ako konzumiraju velike količine satvičnih delicija. Oni u potpunosti greše, Svami nas uči da “satvična dijeta nije ono koje se unosi na usta; to podrazumeva isto i čisti vazduh koji udišemo na nos, čistu viziju koju primamo očima i čiste objekte koje dodirujemo našim telom. Sve ovo ulazi na vrata naših pet čula i može da bude opisano kao satvična dijeta. Slušajući ružne zvuke, gledanje loših prizora, dodirujući loše predmete, ne podrazumeva satvičnu dijetu.”
HRANA ZA TELO
“Kvaliteta hrane se bazira na vibraciji koju sadrži, kroz proces misli osobe koja njome upravlja, priprema i služi je. 17 poglavlje Gite veoma jasno definiše osobine ukusa tri tipa hrane koju čovek uzima. Hrana koja daje ljubav, vrlinu, snagu, radost i srdačnost je satvična. Ono što raspaljuje, budi, opija, a povećava glad i žeđ je rađastična, a hrana koja smanjuje, remeti i izaziva bolest je tamastična. Društvo u kojem se ta hrana konzumira, mesto i posuđe u kojem se kuva i služi sve ima suptilni uticaj na prirodu emocije osobe koja uzima finalni produkt!
UMERENOST
“Da li u hrani koju jedemo, vodi koju pijemo, rečima koje izgovaramo i čujemo u svim navikama koje imamo, umerenost je ključna.” Svami nas upozorava da “ velika porcija hrane može da bude nepotrebna i da čovek može da živi zdravo sa mnogo manje.” Prevelika količina hrane stavlja nas u stanje tuposti i letargije i tamastične kvalitete, dok umerenost Satvičnog tipa daje mentalnu i fizičku staloženost i sreću.” Svami kaže, “ dobar učinak satvične hrane može da se opiše kao lakoća sa kojom ste seli da jedete,treba da bude jednaka i kada ustanete.” Iako umerenost varira od svakog pojedinca, uglavnom “ispravno bi bilo da se stomak podeli na četiri jednaka dela i ispuni sa dva dela čvrstom hranom, jednim delom tečnom hranom i jedan deo da se ostavi prazan.” Imajte na umu misao da što je umereno za jednu osobu, ne treba da znači da je i za drugu. A ova umerenost znači ne jesti ni manje nego što je potrebno ni više. Sai Baba nas podseća “ako uzimamo previše, to će upropastiti naše zdravlje. Ali, opet, ako se uzimamo premalo, to će takođe izazvati štetu i uticati na zdravlje. Zato bi trebalo uvek biti umeren.“ Sai Baba kaže: “Čoveku je potrebna hrana koja ga snabdeva energijom u iznosu od oko 1 kalorije po minuti. Mladi ljudi treba da budu zadovoljeni sa 2.000 kalorija hrane dnevno. Za zdrav život čovek treba samo 1.500 kalorija dnevno” Božanski lekar nam takođe govori: “Treba voditi računa da hrana koja se konzumira nema mnogo masti, konzumiranje masti u velikim količinama je štetno za vaše fizičko zdravlje, a takođe utiče na mentalno zdravlje, pri čemu se gube ljudske vrednosti!” “Hrana je lek koji leči bolest (od gladi). Kakva je hrana, takav je i um; Kakv je um, takve su misli; Kakve su misli, takvo je i ponašanje, Kakvo je ponašanje, takvo je i zdravlje “
Deo iz knjige “Učenje Satja Sai Babe o zdravlju” Šrikant Sola, M.D.
