6. jul 1963. (Satja Sai govori III 5, 19.)
Ovo nije Svamijeva bolest. Ovo je bolest koju je Svami preuzeo na sebe da bi nekoga spasao. Svami nema bolesti, niti će ih ikada dobiti. Svi morate biti srećni, samo će to usrećiti Svamija. Ako ste tužni, Svami neće biti srećan. Vaša radost je Svamijeva hrana.
Onda je Baba dao znak Kasturiju da govori. Nakon što se završio njegov kratki govor, Baba je zatražio da se pred njega stavi mikrofon. U mikrofon je zatražio „Vinapistunda!“. Ali, iako je više puta to ponovio, glas mu je bio tako nejasan da niko nije mogao da razazna šta traži. Onda je zatražio vodu. Kada je donesena, on je desnom drhtavom rukom poprskao levu ruku koja je ostala nepokretna, kao i levu nogu. Onda je protrljao levu ruku desnom. Smesta je upotrebio obe ruke da protrlja levu nogu, i jedan dodir je bio dovoljan da je izleči. Za tren oka je uklonio bolest! Počeo je da govori. Govorio je istim poznatim melodioznim glasom.
Za one koji nemaju pribežišta, Bog je pribežište (Dikku lenivaniki devude gathi). Upravo to je razlog što sam morao da preuzmem bolest koja je trebalo da zadesi jednog bespomoćnog poklonika. Trebalo je da pretrpi ovu izuzetno tešku bolest, kao i četiri propratna srčana udara, što on ne bi preživeo. Zato sam, u skladu sa svojom dužnošću (darma) da štitim svoje poklonike (baktasamrakšana), morao da ga spasem. Naravno, ovo nije prvi put da sam preuzeo na sebe bolest osoba koje sam želeo da spasem. Čak i u prethodnom Sariramu u Širdiju imao sam istu odgovornost. Patnja koju ste videli bila je previše za ovog poklonika, zato sam morao da ga spasem prošavši sam kroz nju. To je moja igra, (lila), moja priroda. To je deo zadatka zbog kog sam došao, sišjarakšana.
Ljudi koji su me okruživali tokom prošle nedelje pitali su me za ime osobe koju sam spasao. Rekao sam im da bi se razljutili na tu osobu, jer je Svami, rekli bi oni, „morao da pretrpi puno bola da bi spasao tu jednu osobu“. Onda su mi oni odgovarali da bi poštovali tu osobu zbog izuzetne posvećenosti bogu koja je navela Svamija da mu pritrči u pomoć tog subotnjeg jutra. Neki su me čak pitali da li je to možda ova osoba, ili ona, dajući mi imena osoba koje su pretrpele napade paralize, naročito leve strane! Ovo je još besmislenije, pošto kada ja spasim nekoga, onda ga spasim skroz. Ne čekam da se prvo razboli, i ne ostavljam ni traga bolesti da bi se mogla kasnije identifikovati. Sve mi to izgleda smešno, vaše nagađanje i zaključci. Čak i u Širdiju, Dada Saheb, Nadaram, Balvant i drugi, svi su bili spašeni ovim sredstvima. Balvantova sudbina je čak bila da dobije kugu, ali je ova bolest koju prenose pacovi preuzeta i dečak je spašen.
Ovo je možda najduži period u kome sam držao poklonike u stanju straha i čuđenja. To je zbog srčanih udara, koji su kasnije trebalo da se dese pokloniku, od kojih je takođe trebalo da bude spašen. Onda, bio je tu još jedan razlog zašto se morao poštovati period od osam dana. Reći ću vam zašto. To znači da vam moram ispričati nešto o sebi, nešto o čemu do sada nisam govorio, nešto što sam držao za sebe ovih 37 godina. Došlo je vreme da se to objavi. Ovo je sveti dan i zato ću o tome govoriti.
Znate da sam, onog dana kada sam odlučio da razotkrijem svoj identitet, svoju misiju i advent, rekao da pripadam lozi Apastamba Sutra i Baradvaja (gotra). Ovaj Baradvaja je bio veliki mudrac, koji je proučavao Vede celih stotinu godina. Ali, otkrivši da su Vede beskrajne (anantha), on je radio pokoru (tapas) za produženje života, i od Indre je dvaput dobio produženja, svako od po ceo vek. Čak i tada nije mogao završiti rad na Vedama, zato je tražio od Indre još stotinu godina. Indra mu je pokazao tri ogromna planinska venca i rekao, „Ono što si naučio za tri veka samo je pregršt onoga od tri planinska venca koja sačinjavaju Vede. Odustani od pokušaja da naučiš Vede. Izvedi obred (jaga) kojem ću te naučiti. To će ti dati plod vedskog proučavanja, potpun i zaokružen.“
Baradvaja je odlučio da izvede ovaj obred. Indra ga je naučio kako se on vrši, obavljene su sve pripreme. Mudrac je želeo da Šakti nadzire obred i da ga blagoslovi. Zato je otišao u Kailaš, ali vreme nije bilo povoljno za predaju njegove molbe. Šiva i Šakti su bili zaokupljeni takmičenjem u plesu, nastojeći da utvrde ko može da izdrži duže da pleše. Tako je prošlo osam dana, pre nego što je Šakti primetila Baradvaju kako stoji na hladnoći. Samo mu se nasmešila i nastavila da pleše kao i pre! Mudrac je pogrešno shvatio njen osmeh kao cinično odbijanje da ga primeti, pa se okrenuo i počeo da silazi sa Kailaša. Na njegovo zaprepašćenje, primetio je da su mu leva noga, ruka i oko ostali nepokretni zbog pretrpljenog moždanog udara. Šiva je primetio da pada, prišao mu i utešio ga. Baradvaji je rečeno da je zaista Šakti blagoslovila i njega i njegov obred. Onda ga je Šiva oživeo i izlečio, poprskavši ga vodom iz Kamandalu. I Šiva i Šakti su mu podarili dar mudraca (riši) i oboje će prisustvovati obredu, rekli su. Kada je obred završen, bili su tako zadovoljni da su mudraca zasuli još većim darovima. Šiva je rekao da će preuzeti ljudski oblik i roditi se u lozi Baradvaja tri puta: samo Šiva kao Širdi Sai Baba, zajedno Šiva i Šakti u Putapartiju kao Satja Sai Baba, i kasnije samo Šakti, kao Prema Sai. Zatim se Šiva setio bolesti koja je iznenada zadesila Baradvaju na Kailašu na osmi dan čekanja na hladnoći i ledu. Dao mu je još jedno obećanje: „Kao objašnjenje za zanemarivanje koje je Šakti ispoljila prema tebi na Kailašu tokom osam dana, ta Šakti će biti žrtva moždanog udara osam dana kada se oboje rodimo kao Satja Sai, i ja ću je izlečiti od svih znakova bolesti poprskavši je vodom, baš kao što sam učinio na Kailašu da izlečim tvoju bolest.“
Danas ste upravo svedočili tom događaju. Ovo je moralo da se desi, moždani udar i izlečenje. Reč data u Treta eri morala se održati. Sada vam mogu reći da je siroti, zaboravljeni poklonik koji je morao da pretrpi moždani udar koji sam preuzeo bio samo zgodan izgovor, koji je iskorišćen. Vidite, lokomotiva ne vuče samo jedan vagon; kada je spremno više vagona, onda se pali lokomotiva. Isto tako je i moralo da se prođe kroz bolest, poklonik morao da se spase, reč morala da se održi, tajna da se razreši, a Božanskost jasnije objavi putem manifestacije ovog velikog čuda. Sve je to postignuto ovim jednim događajem
.
Dozvolite da vam nešto kažem: ništa ne može zasmetati hodu avatara, ili ga zaustaviti. Dok sam svih ovih dana bio gore na spratu, neki ljudi su lakomisleno govorili: „Gotovo je sa Sai Babom“, i time su odvratili mnoge koji su putovali u Putaparti! Neki su rekli da sam u samadiju, kao da sam ja duhovni tragatelj! Neki su se plašili da sam žrtva crne magije, kao da meni nešto može nauditi! Sjaj ovog avatara će nastaviti da raste, iz dana u dan. Ranije, kada je planinu Govardanagiri podigao mali dečak Krišna, pastiri i pastirice (gopike i gopale) shvatili su da je Krišna Gospod. Sada će biti podignuti ne jedna Govardanagiri, već čitavi planinski venci, videćete! Budite strpljivi i imajte veru. Sutra ujutru svima ću dati namaskar, blagoslov koji ste danas propustili.