Članci

Novruz, poznat i kao iranska Nova godina, jedan je od najstarijih praznika na svetu, čiji koreni sežu hiljadama godina unazad, u doba Zoroastrizma. Slavi se prvog dana proleća, na tačnu astronomsku ravnodnevicu, označavajući početak nove godine u persijskom kalendaru.

„Zaratustra je jednog dana rekao iranskom princu: ‘Idi, upali ovu lampu plamenom odande.’ Lampa nije mogla da se upali, jer je fitilj bio natopljen vodom. Tada je Zaratustra rekao: ‘Tvoj um je toliko natopljen željama da ne može primiti mudrost koja mu je potrebna; osuši ga na suncu nevezanosti.’“

(Božanski govor, 30. jul 1967.)

Dualizam i nedualizam u svetlosti Novruza

Zoroastrizam je jedna od najstarijih religija koja uči o dualizmu – borbi između svetlosti i tame, dobra i zla. U ovom učenju, ljudska duša stalno bira između dve suprotstavljene sile: Ahura Mazda (boga mudrosti i svetlosti) i Angra Mainju (simbola haosa i tame). Vatra, koja je ključni simbol Novruza, predstavlja moć pročišćenja i mudrosti – ona sagoreva negativno i uzdiže čovekovu svest.

Nasuprot dualizmu, postoje filozofije i duhovna učenja koja govore o nedualizmu – ideji da svetlost i tama nisu suprotstavljene, već deo istog toka postojanja. U ovom kontekstu, sjajni plamen mudrosti nije samo izbor između dobra i zla, već potpuno sagorevanje iluzija i oslobođenje uma od vezanosti.

Značaj Novruza

Novruz simbolizuje obnovu prirode, novi početak i harmoniju između čoveka i sveta. Slavi se širom Irana, ali i u mnogim drugim zemljama s iranskim kulturnim uticajem, uključujući Avganistan, Tadžikistan, Uzbekistan, Azerbejdžan i delove Balkana. Ujedinjene nacije su ga 2010. godine priznale kao međunarodni praznik.

„U učenjima Zaratustre, najpre je rekao: ‘Ja sam u svetlosti.’ Zatim je rekao: ‘Svetlost je u meni.’ Na kraju je izjavio: ‘Ja sam svetlost.’“

(Božanski govor, 7. septembar 1996.)

Simbolika vatre

Jedan od ključnih elemenata Novruza je vatra, koja ima duboko ukorenjenu simboliku u persijskoj tradiciji. Prethodne večeri, poznate kao Čaharšanbe Suri (Festival crvene srede), ljudi preskaču preko vatri uz izgovaranje stihova poput: „Zardie man az to, sorkhie to az man” (Moja bledost tebi, tvoja snaga meni). Ovaj ritual predstavlja čišćenje od prošlogodišnjih nesreća i unošenje svetlosti i energije u novi ciklus.

„Zoroastrizam, religija parsija, osnovao je Zaratustra, koji je želeo da čovek neprestano ima Plamen Mudrosti koji gori u njegovoj svesti, kako bi se zle misli i sklonosti pretvorile u pepeo. Taj plamen mora prožeti sve misli, reči i dela svetlošću vrline i snage, uništiti sve svetovne želje i učiniti čoveka čistim za ulazak u raj slobode. Obožavanje, meditacija i nesebično služenje su suštinski za svitanje prosvetljenja.“

(Božanski govor, 1. oktobar 1976.)

U zoroastrizmu, koji je oblikovao mnoge običaje Novruza, vatra je sveta i simbolizuje pročišćenje, istinu i božansku svetlost. Čuvanje vatre, posebno u hramovima, smatralo se činom duhovne posvećenosti. I danas, tokom Novruza, upaljene sveće na postavljenim stolovima simbolizuju svetlost i nadu.

Novruz danas – praznik koji spaja

Danas Novruz slave ne samo zoroastrijci, već i pripadnici različitih religija. Mnogi muslimani u Iranu, Centralnoj Aziji i na Kavkazu obeležavaju praznik kao deo kulturne tradicije, često kombinujući islamske molitve sa drevnim običajima. Hrišćani u nekim delovima Bliskog istoka i Balkana takođe učestvuju u proslavama, posebno kroz rituale pročišćenja i okupljanje porodica.

U tom duhu, Novruz ostaje simbol univerzalne svetlosti, podsećajući nas da, bez obzira na veru ili poreklo, svi možemo zapaliti plamen mudrosti u svom umu, birajući svetlost umesto tame.