Članci

Isus je otkrio da su učenjaci i ritualisti zamaglili suštinu prave religije. Posvetio se podučavanju duhovnosti i morala, jer je obrazovanje samo svetlo života. Video je kako ljudi jure za staklenim perlama, zamišljajući da su dijamanti, i pridaju im ogromnu vrednost. Obišao je sveta mesta i otkrio da su postala pijace gde se trgovalo Božanskom Milošću i ona se komercijalizovala. Osudio je sveštenstvo koje je tolerisalo i podsticalo takve prakse. Zbog toga je izazvao gnev poglavara hramova i manastira. Oni su podmitili jednog od njegovih učenika sa trideset srebrnjaka da ga izda.

Rimske vlasti su bile uverene da Isus pokušava da sebe proglasi kraljem, što je smatrano izdajom i kažnjivo smrću. Na njihovo insistiranje, namesnik je naredio njegovo raspeće. Dok su mu klinovi probijali ruke i noge na krstu, Isus je čuo glas Oca koji mu je govorio: „Sav život je Jedno, Moj dragi Sine. Budi jednak prema svima.“ Isus je tada molio da njegovim dželatima bude oprošteno, jer nisu znali šta čine. Žrtvovao se za čovečanstvo.

Isus je na Poslednjoj večeri rekao da je hleb koji su jeli Njegovo telo, a vino Njegova krv. Time je mislio da svi koji su živi, sa telom i krvi, treba da budu tretirani kao On sam – bez razlike između prijatelja i neprijatelja, „nas“ i „njih.“ Svako telo je Njegovo telo, održavano hlebom; svaka kap krvi u žilama svakog živog bića je Njegova, pokrenuta istom snagom koja dolazi iz vina. To znači da je svaki čovek božanski i da ga treba poštovati kao takvog.

Tri stadija Isusovog života

Isus je bio karana-đanma, učitelj rođen sa svrhom, s misijom da obnovi ljubav, milosrđe i saosećanje u srcu čoveka. Nije bio vezan za sebe, niti je obraćao pažnju na radost ili tugu, gubitak ili dobitak. Imao je srce koje je odgovaralo na poziv patnje, i hodao je zemljom propovedajući lekciju ljubavi. Njegov život bio je žrtva za uzdizanje čovečanstva.

Kao i većina tragatelja, prvo je tražio Božansko u spoljnom svetu. Ali ubrzo je shvatio da je svet kaleidoskopska slika stvorena sopstvenom maštom i odlučio je da Boga potraži unutar sebe. Njegov boravak u himalajskim manastirima u Kašmiru i drugim centrima istočnjačkog asketizma i filozofske spoznaje dao mu je dublju svest.

Od početnog stava da je Božji Glasnik, mogao je sada sebe nazvati Sinom Božjim. Veza se produbila: „Ja“ više nije bilo neka daleka svetlost ili entitet, već je ta svetlost postala deo „Ja“. Kada je telesna svest bila dominantna, bio je glasnik. Kada je srčana svest uzela primat, osećao je veću bliskost i povezanost, pa se odnos oca i sina činio prirodnim u ovoj fazi.

Kasnije, kada se učvrstila Atman-svest, Isus je mogao da izjavi: „Ja i moj Otac smo Jedno.“ Ova tri stadijuma mogu se opisati rečima: „Ja sam u Svetlosti,“ zatim „Svetlost je u meni,“ i na kraju „Ja sam Svetlost.“ Ovi stadijumi se mogu uporediti sa filozofskim konceptima Dvaita (dualizam), Višišta-advaita (atribuirani nedualizam) i Advaita (nedualizam) iz vedske filozofije. Konačni stadijum označava stanje u kojem je svaka dualnost odbačena. Ovo je suština svih religijskih disciplina i učenja.

Satja Sai govori, 25. decembar 1978.

Kako je poruka Isusa Hrista bila prihvaćena

Danas čovek traži razlog za svako verovanje ili postupak. Da li je potrebno tražiti razlog za posvećivanje vremena nekoj radnji? Kada se neko angažuje u nesebičnom delovanju za opšte dobro i obavlja svoje dužnosti s posvećenošću, on posvećuje svoj život.

U svakoj radnji postoje četiri osnovna elementa: Karana (uzrok), Karma (delovanje), Kala (vreme) i Kartavjam (ispunjena dužnost). Isus je propovedao upravo ovu istinu i učio ljude da telo treba koristiti za služenje društvu. Ovo je učenje Vedante. Vedanta tvrdi da je telo namenjeno samo za delovanje u svetu na nesebičan način.

Isus je činio mnoga čudesna dela, olakšavao patnje mnogih u nevolji, propovedao uzvišene istine i na kraju žrtvovao svoj život. Više od sto godina nakon njegovog mučeništva, Isusova poruka nije imala značajan uticaj. Tek četiri veka kasnije, rimski carevi su prihvatili hrišćanstvo. Međutim, i nakon mnogih vekova, čovečanstvo još uvek nije shvatilo urođenu božanskost u čoveku.