Članci

Holi je popularan drevni hinduistički festival, poznat i kao „Festival boja“ i „Festival proleća“. Festival slavi večnu i božansku ljubav Rade i Krišne. Takođe obeležava pobedu Višnua u obliku Narasimha Narajane nad Hiranjakašipuom. Potiče iz Južne Azije i pretežno se slavi u tom regionu, ali se proširio i na druge delove Azije i zapadnog sveta putem indijske dijaspore.

Duhovni značaj Holija ogleda se u trijumfu dobra nad zlom. To je i dan za oslobađanje od prošlih grešaka, za okončanje sukoba, kao i dan kada treba zaboraviti i oprostiti.

Ljubav podstiče duh oproštaja

Najvažniji kvalitet je čistota. Danas je sve zagađeno – voda, vazduh i svih pet elemenata. Kao rezultat toga, i ljudski um je zagađen. Kako postići čistotu? Ispunite svoj um mislima o Bogu, posvetite sva svoja dela Bogu i smatrajte Boga svojim unutrašnjim pokretačem. Razmišljanje o Bogu nije nešto čemu treba podsmevati. Nema razloga za strah u tome. Morate imati punu veru u Boga, koji je univerzalni nosilac. On je zaštitnik, a ne kažnjavatelj. Kazna koju dobijate samo je posledica vaših sopstvenih dela. Zato pevajte, uznosite himne, činite dobra dela i služite svojim bližnjima. Negujte ljubav u svojim srcima. Ljubav će odagnati sve loše misli i podstaći duh oproštaja.

-Šri Satja Sai Baba, 23. novembar 1993.

Oproštaj – najveća snaga ljudskog bića

Suštinska priroda ljubavi je žrtva. Ona ni u kakvim okolnostima ne ostavlja prostor mržnji. Ljubav zbližava čak i one koji su daleko. Ljubav uklanja osećaj razdvojenosti i stvara osećaj jedinstva. Takođe, ljubav uzdiže čoveka iz životinjskog u ljudsko biće. Prema (ljubav) je prana (životna sila) čoveka, i sama prana je prema. Onaj ko nema ljubav je poput beživotnog tela. Ljubav se pokazuje samo prema onima koji su živi – niko neće voleti mrtvo telo. Stoga su ljubav i život međusobno povezani i nerazdvojni.

U svakodnevnom životu ljubav se ispoljava u raznim oblicima, kao što je ljubav između majke i sina, muža i žene, među rođacima. Ova ljubav, zasnovana na fizičkim vezama, proizlazi iz sebičnih motiva i ličnih interesa. Međutim, božanska ljubav je oslobođena svake sebičnosti – to je ljubav radi same ljubavi. To se naziva bakti (odanost).

Jedna od osobina ove ljubavi je davanje, a ne primanje. Druga osobina je odsustvo straha. Treća je to da ona postoji isključivo zbog ljubavi, a ne zbog bilo kakvog interesa. Ova tri aspekta ljubavi zajedno označavaju prapati (predanost). Kada se neko prepusti ovoj predanosti, doživljava blaženstvo božanskog. Glavni preduslov za to je kšama (oproštaj). Samo osoba koja poseduje kshamu može se smatrati obdarenom svetom ljubavlju.

Oproštaj se ne može naučiti iz knjiga, niti se može steći od učitelja ili bilo koga drugog. On se razvija unutar čoveka u trenucima teškoća, iskušenja i nevolja. Ova osobina strpljenja i oproštaja može se ukoreniti samo kada se suočavamo s problemima i nedaćama koje donose bol i patnju. Kada vas zadesi teškoća, ne treba da padnete u očaj i postanete žrtve depresije, što je znak slabosti. Umesto toga, potrebno je gajiti toleranciju i oproštaj, a ne dozvoliti da vas obuzmu bes, mržnja i želja za osvetom. Vi ste oličenje snage, a ne slabosti. Zato, u trenucima očaja, treba da negujete strpljenje i budete spremni da oprostite i zaboravite.

Ova osobina kšama (oproštaja) je najveća snaga koju čovek može imati. Ako je neko izgubi, postaje nalik demonu. Kšama je satjam (istina); kšama je darma (vrlina); kšama je ahimsa (nenasilje); kšama je jađna (žrtva); kšama je santoša (sreća); kšama je daja (samilost); kšama je sve na ovom svetu.

-Šri Satja Sai Baba, 1. januar 1994.