Članci

Jevrejski narod ima dugu i bogatu istoriju prisustva u Srbiji, naročito od 16. veka kada se na ove prostore doseljavaju Sefardski Jevreji, bežeći od progona sa Pirinejskog poluostrva. Kasnije im se pridružuju i Aškenaski Jevreji, a zajednica vremenom postaje važan deo urbanog tkiva gradova poput Beograda, Subotice i Novog Sada. Jevreji u Srbiji su dali veliki doprinos razvoju trgovine, umetnosti, nauke i kulture, a tragovi njihovog prisustva i danas su vidljivi u arhitekturi, običajima i duhovnom nasleđu.

Jedan od najlepših i najautentičnijih primera jevrejskog kulturnog nasleđa u Srbiji je sinagoga u Novom Sadu, izgrađena 1909. godine u stilu mađarskog secesionizma. Iako više ne služi svojoj izvornoj verskoj svrsi, ovaj veličanstveni prostor danas funkcioniše kao koncertna dvorana, poznata po izuzetnoj akustici i domaćin je brojnih koncerata klasične muzike. Time sinagoga postaje živi podsetnik na bogatu kulturu i duhovni život jevrejske zajednice, ali i prostor susreta različitih tradicija u savremenom društvu.

U tom duhu, praznik Hanuka, iako potiče iz duboke istorije jevrejskog naroda, danas ima univerzalnu poruku svetlosti, slobode i obnove. Proslava Hanuke u savremenim kontekstima, uključujući i Srbiju, nije samo očuvanje verske prakse već i čin negovanja identiteta, sećanja i dijaloga.

ISTORIJSKI KONTEKST

Hanuka (hebrejski: חֲנֻכָּה, što znači „posvećenje“) je osmodnevni jevrejski praznik koji se slavi u znak sećanja na ponovno posvećenje Drugog hrama u Jerusalimu i čudo ulja koje se dogodilo u drugom veku p.n.e. Hanuka se obično obeležava u decembru, a ponekad krajem novembra, u skladu sa hebrejskim lunarnim kalendarom (počinje 25. dana meseca Kisleva). Ovaj praznik je poznat i kao „Praznik svetlosti“, a centralni simboli uključuju menoru (hanukiju), specifične pesme, igre i tradicionalnu hranu.

U drugom veku pre nove ere, Judeja je bila pod vlašću Seleukidskog carstva, helenističke sile predvođene kraljem Antiohom IV Epifanom. Antioh je pokušao da helenizuje Jevreje, zabranjujući jevrejske običaje i oskrnavivši Drugi hram u Jerusalimu tako što je postavio poganske idole i prineo žrtve Zevsu.

Protiv ovog ugnjetavanja ustala je porodica Makabejaca (HaMakabim), predvođena Judom Makabejcem. Nakon višegodišnje borbe, Jevreji su pobedili Seleukide, očistili hram i želeli da ga ponovo posvete. Prilikom obnavljanja svetog hrama, pronašli su samo jednu bočicu košer maslinovog ulja za menoru, koja bi u normalnim uslovima trajala samo jedan dan. Međutim, ulje je čudesno gorelo osam dana – vreme koje je bilo potrebno da se proizvede novo, čisto ulje. Ovo čudo se smatra centralnim razlogom za osmodnevno trajanje Hanuke.

VERSKA SIMBOLIKA I OBREDI

1. Paljenje hanukije (menore)

Najvažniji obred tokom Hanuke je paljenje sveća na hanukiji – svećnjaku sa devet krakova. Osam krakova predstavlja osam dana praznika, a deveti (nazvan šamaš, „služitelj“) koristi se za paljenje ostalih sveća. Svake večeri se pali po jedna dodatna sveća, počevši od jedne, pa do osam poslednje večeri. Hanukija se obično postavlja na vidno mesto (prozor ili ulaz), kako bi čudo bilo javno obznanjeno (pirsumei nisa – objavljivanje čuda).

2. Blagoslovi i pesme

Pre paljenja sveća, izgovaraju se posebni blagoslovi (brahot), a često se peva i tradicionalna pesma „Ma'oz Cur“ (Moćna stena), koja slavi Božju zaštitu kroz istoriju.

3. Igranje drejdelom

Drejdel (hebrejski: סביבון, sevivon) je četvorostrana čigra sa hebrejskim slovima נ (nun), ג (gimel), ה (hej), ש (šin), koja zajedno čine akronim za rečenicu Nes gadol haja šam („Veliko čudo se dogodilo tamo“). U Izraelu poslednje slovo je פ (pe) i fraza glasi: Nes gadol haja po („Veliko čudo se dogodilo ovde“). Drejdel se koristi u igri koju najčešće igraju deca, uz simbolične uloge u novčićima, orašastim plodovima ili čokoladicama.

4. Hanuka gelt

Deci se tradicionalno daju pokloni u vidu novca (gelt na jidišu), a u novije vreme i simbolični pokloni ili čokoladne imitacije novčića.

5. Tradicionalna hrana

Kako je čudo Hanuke povezano s uljem, tradicionalna hrana se sprema u dubokom ulju. Najpoznatiji su latkes (palačinke od krompira) i sufganiot (punjene krofne, obično s džemom). Ove poslastice podsećaju na ulje koje je čudesno trajalo osam dana.

ZNAČAJ HANUKE U SAVREMENOM KONTEKSTU

Iako Hanuka nije jedan od najvažnijih jevrejskih praznika iz religijskog ugla (kao što su Jom Kipur ili Pesah), ona ima veliki kulturni značaj, posebno među Jevrejima u dijaspori. U savremenom društvu Hanuka je često postala simbol otpornosti, slobode veroispovesti i borbe za identitet.

U mnogim gradovima širom sveta organizuju se javna paljenja hanukija, često uz prisustvo političara i predstavnika raznih zajednica. Hanuka takođe često ima interkulturalni značaj, jer se obeležava u periodu kada i drugi praznici poput Božića, pa je postala prilika za dijalog i međureligijsko razumevanje.

Hanuka nije samo sećanje na istorijski događaj ili čudo ulja – to je praznik svetlosti, obnove i vere u to da čak i najmanje svetlo može pobediti tamu. Simbolika Hanuke nadilazi religijske okvire i govori univerzalnim jezikom nade, ustrajnosti i slobode.