Članci

Dan žena u učenju Satja Sai Babe ne doživljava se kao puki simbol jednakosti polova, već kao duboko poštovanje prema principu majke – onom koji odgaja, štiti, hrani, vaspitava i podiže čovečanstvo ne samo kroz biološku ulogu, već i kroz duhovnu dimenziju. Ne samo na Dan žena, već veoma često Baba je govorio o uzvišenoj ulozi žene kao stubu doma, društva i čitavog duhovnog napretka.

„Majka je vaša prva učiteljica. Ona vas uči ljubavi, saosećanju, strpljenju, otpornosti i veri. Svi ti kvaliteti su kamen-temeljac vašeg karaktera. Ako je majka dobra, porodica će biti dobra; ako je porodica dobra, i društvo će biti dobro.“ (Satja Sai Baba, Dan žena, 19. novembar 2000.)

U tradicionalnoj indijskoj kulturi, dete odrasta uz pet majki – pet mata – koje oblikuju njegov život: Deha-mata – majka koja je rodila telo; Go-mata – krava koja daje mleko koje održava telo; Bu-mata – zemlja koja daje hranu; Desa-mata – domovina koja pruža zaštitu i mogućnosti; Veda-mata – duhovna tradicija koja vodi ka samospoznaji. (Inauguracija Šri Satja Sai ženskog koledža za umetnost i nauku, 22. juli 1968.)

Posebno mesto Baba je davao ženama obrazovanim u duhu vrednosti, istine i nesebičnog služenja. Zbog toga je osnivao podjednako kako muške,tako i ženske obrazovne ustanove, ukazujući time poverenje ženi kao nosiocu duhovnog i moralnog preporoda društva.

U jednom govoru ispričao je snažan primer kako majčinski uticaj može usmeriti celu istoriju jednog naroda:

„Majka Gandija, Putlibai, bila je veoma pobožna žena. Bila je posvećena istini i pravilnom ponašanju. Bila je poznata po svojim čestitim osobinama. U svom domu je imala zavet da ne jede dok ne završi svoje svakodnevne molitve. Jednog dana, otišla je u hram ujutru na obrede. Kada se vratila kući, Gandi, tada još dečak, video je kako ga majka traži. Pomislio je da bi mogao da izbegne kaznu za svoje nestašluke, pa je slagao: ‘Majko, nisam učinio ništa loše. Bio sam kod kuće sve vreme.’ Putlibai je plakala. Rekla je: ‘Bože! Kakav sam greh učinila što sam rodila sina koji izgovara neistinu?’ Tada se Gandi duboko postideo. Osećajući krivicu i bol zbog majčine tuge, otišao je u sobu, legao na pod i gorko plakao. U tom trenutku je sebi dao zavet: ‘Nikada više neću reći laž. Čak i ako budem morao da izgubim život zbog istine, ja ću reći istinu.’ Od tada je govorio samo istinu tokom celog života. Postao je simbol istine i nenasilja i stekao titulu ‘Mahatma’ (Velika duša).“ (Satja Sai Baba, Dan žena, 19. novembar 2000.)

Na ovaj način, Baba je ukazivao da je snaga žene pre svega u njenom karakteru, a ne u društvenom položaju ili borbi za status. Žena koja gaji istinu, saosećanje, strpljenje i veru – oblikuje buduće generacije u istom duhu.

„Žene nisu ohrabrene da pokažu svoje sposobnosti. Čak i unutar porodice, suočavaju se s preprekama i sukobima. Ako ženama bude ukazano zasluženo priznanje i podrška, one će zasijati u punom sjaju u svim oblastima i veličanstveno služiti domu, zemlji i celom svetu, doprinoseći dobrobiti celokupnog čovečanstva.” (Satja Sai Baba, Božanski govor, 19. april 1998.)

„Žene ne trebaju da se bore za prava – njihova snaga je u žrtvi, vrlini i ljubavi. Ako očuvate te osobine, svet će vam se pokloniti. Ako žena sačuva čednost, cela porodica i društvo će napredovati.“ (Satja Sai Baba, Dan žena, 19. novembar 2000.)

U svetu u kojem je često borba za jednakost svedena na spoljašnje forme, Baba je ukazao na suštinu: unutrašnju snagu žene koja oplemenjuje i preobražava.

„Žene su sposobne da upravljaju nacijama, pa čak i čitavim svetom, ako to odluče. Muškarci ne bi trebalo da žene posmatraju kao robinje. Danas naša zemlja nazaduje jer žene shvatamo olako. Ne postoji ništa što žene ne mogu da postignu u ovom svetu. Prepoznajući prirodu takvih žena, moramo ih ohrabrivati i pružiti im jednake mogućnosti u društvu. Danas se takvo ohrabrenje ne pruža. Muškarci ne podnose kada se žene udružuju za neko dobro delo u okviru organizacije. Zbog ličnih sebičnih interesa, muškarci nisu u stanju da prepoznaju dobro koje žene mogu doneti društvu.” (Satja Sai Baba, Božanski govor, 19. novembar 2001.)

Zato Dan žena ne slavimo samo kao istorijsku borbu za prava, već i kao dan sećanje na tihi doprinos majki, učiteljica, sestara, monahinja, negovateljica, duhovnih vodiča – svih onih koje su kroz nežnost, mudrost i veru podizale svet oko sebe.