Članci

Čovek danas stiče različite oblike znanja. Među njima uči kako da živi i deluje poput lavova i drugih životinja. Šta je značenje znanja (đnana)? Nije to puko poznavanje mnoštva knjiga. Čak ni sticanje informacija o svim predmetima iz sveta živog i neživog nije pravo znanje. Pravo znanje je svesnost o povezanosti pojedinca i kolektivnog (samašti) i njihovom jedinstvu.

Danas ljudi ne prepoznaju prirodu svoje ljudskosti. Kako onda mogu da prepoznaju svoju urođenu božanskost? Tek kada čovek postane svestan svoje ljudskosti, biće sposoban da prepozna svoje božansko. Kako čovek može dostići ljudskost? Na koji način? Buda je sproveo različita traganja u potrazi za Božanskim i došao do zaključka da se samo kroz ovladavanje čulima može postići božansko. Čovek mora pravilno koristiti svoja čula u svete svrhe kako bi spoznao svoju božanskost.

Zato je Buda izjavio da je prvi preduslov "samjag daršanam" – ispravna vizura. Značenje ove izjave jeste da, pošto je čovek obdaren velikim darom vida, treba da ga koristi za posmatranje svetih prizora i svetih bića. Nasuprot tome, gledajući nesvete prizore i zle osobe, čovek ispunjava sebe lošim mislima i postaje plen zlih sklonosti. Ono što čovek vidi utiče na osećanja srca. Stanje srca određuje prirodu misli. A misli utiču na život.

Zato je za dobar život prvi preduslov čist vid. Čovek mora da razvije svetu vizuru. Kao rezultat gledanja surovih, ružnih i zlih prizora, čovek vodi život nalik životinjskom. Prvo pitanje koje bi trebalo postaviti jeste: šta je to što je čisto, uzvišeno i božansko što treba gledati? Ono što čovek vidi ostavlja trag u njegovom srcu. Malo ljudi je svesno tog uticaja.

Ljudi danas pate od briga, nesanice, nemira i raznih nevolja. Koren tog uzroka je što posmatraju ono što je odbojno, zlo i ponižavajuće. Da bi se transformisao sopstveni život, prvi uslov je ispravna vizura. Oko (netra) je uporedivo sa svetim tekstom (šastra), a čovekov vid (drišti) određuje njegovu viziju kosmosa (srišti). Da bi stekao najviše znanje, čovek mora da pročisti svoj vid. To znači izbegavanje gledanja onoga što je odbojno i težnju ka posmatranju samo onoga što je sveto i čisto. Ono što čovek vidi je kao seme koje se seje u srcu. Loši prizori rađaju loše misli. Dobri prizori podstiču dobre misli. Kada su u srcu usađeni sveti prizori, nema mesta za loša osećanja ili misli.

Ovo je bila prva lekcija koju je Buda podučavao. Buda je lutao širom zemlje u potrazi za duhovnim mirom i oslobođenjem. Nakon mnogo godina traganja, došao je do zaključka da se tajna duhovne mudrosti ne nalazi kod učenjaka niti kroz učenje, već da razumevanje dolazi samo kroz ovladavanje čulima.

Iz ispravne vizure, čovek treba da pređe na "samjag vačanam" – svetu reč. Buda je rekao da samo svete misli vode ka svetoj reči. Jezik nije dat čoveku da bi govorio sve što mu padne na pamet. Jezik je dat da bi govorio istinu, slavio ono što je sveto i čisto. Nije mu dat da ugađa ukusu. Nije dat da bi govorio kako mu se prohte, da uznemirava druge ili da se služi lažima. Jezik je dat da bi govorio istinu, bio blag prema drugima, slavio Božansko i uživao u blaženstvu koje proizlazi iz svete reči.

Mnogi provode ceo svoj život čitajući sve vrste knjiga, a da ne pokušavaju da sprovedu naučeno u delo. Kakva je korist od takvog čitanja? Buda se protivio učenosti koja nije povezana sa dobrim životom. I sam je mnogo učio, susretao se sa velikim ljudima, slušao razne govore, ali je shvatio da istinsko znanje ne dolazi tim putem. Najviše znanje dolazi iz čiste unutrašnje svesti (antahkarana). Ove godine (1998.) posvećene su miru. Kako se može postići mir? Prvi korak je pročišćenje vizije. Drugi korak je gajenje svetih osećanja koja će dovesti do čistoće govora. Sklad će stvoriti atmosfeu mira. Dobrobit društva zavisi od transformacije pojedinaca. Samo ispravni pojedinci mogu izgraditi ispravnu zajednicu. Čisto srce je ključno za čiste misli, vid i reč.

Zemlja je danas puna onih koji mnogo govore i pokazuju svoje znanje iz knjiga, ali ne sprovode ni delić onoga što čitaju ili govore. Takvi ljudi su odgovorni za žalosno stanje nacije.

Buda je naglašavao ispravnost u delovanju "samjag karma". Obeležje ispravnog delovanja je sklad misli, reči i dela. Kada toga nema, delovanje se ne slaže sa mišljenjem ili izrečenim. Dobro delovanje vodi ka duhovnom napretku "samjag sadana". Dobra dela su istinsko duhovno delanje. Puka formalna obožavanja i rituali nisu dovoljni. Istinska duhovnost je jedinstvo misli, reči i dela u njihovoj čistoći i svetosti.

Buda je rekao da, kada je duhovna težnja tog tipa ispunjena, dolazi "samjag đivanam" – vođenje čistog života. Tako se pet čula (pančendrija) koriste za postizanje najvišeg cilja života. Dobar vid, dobre misli, dobra reč, dobra dela i sveta duhovna težnja preduslovi su za dobar život "samjag đivanam".

U ovom kontekstu, značenje duhovne težnje treba pravilno razumeti. U osnovi, duhovna težnja podrazumeva odbacivanje loših osobina i gajenje dobrih misli. "Sadana" znači negovanje dobrih misli i sprovođenje dobrih dela.

Da bi postigao sreću, čovek stiče različita znanja i bavi se raznim zanimanjima. Teži sreći kroz brak, decu, gradnju kuće. Ali da li je srećan? Ne.

U poslednjim trenucima života, Buda je pozvao svog polubrata Anandu da mu prenese poslednju poruku. Ananda je bio sin Gautami, Budine maćehe. Stavljajući dlan na glavu svog mlađeg brata, Buda mu je rekao: „Drago dete! Došao sam na svet da podučavam Istini. Ako neko pita: ‘Gde je Bog?’, odgovor je: ‘On je svuda’. Istina je Bog. Govori istinu. Ne nanosi nikome zlo. Prepoznaj da je najviša "darma" – nenasilje "ahimsa".”

Šta je "darma"? Da li je to celibat, porodične obaveze ili asketski život? Sve su to prolazne dužnosti koje se ispunjavaju na životnom putu. Najviša dužnost je ne nanositi štetu nikome. Ovo je zapisano u svetim tekstovima: „Govori istinu. Govori ono što je prijatno.” ("Satjam brujat; prijam brujat.") Prijatna reč je proglašena vrhunskom dužnošću.

Buda je rekao Anandi da je ovu istinu naučio iz sopstvenog iskustva. Kada je napustio palatu, njegov otac – kralj – bio je uveren da je pogrešio. Roditelji, rođaci i drugi su pokušali da ga vrate. Ali njihova pogrešna nastojanja još više su ga učvrstila na duhovnom putu. Na tom putu morao je da prođe kroz mnoge kušnje. Na kraju je pronašao Istinu o životu. A to je: pročišćenje pet čula vodi ka Istini. Ako su čula zagađena, čemu duhovne vežbe? Kada je voda u rezervoaru zagađena, sve česme daju zagađenu vodu. Srce je taj rezervoar. Ako su vid i misli nečisti, ako je govor pogan, onda su i čula nečista.

Kada je srce ispunjeno dobrim mislima i osećanjima, sve što izlazi iz čula – govor, vid, dela – biće čisto. Zato je pesnik Džajadeva pozivao jezik, koji je dar od Boga, da koristi svoju slast za slavljenje Božjeg imena: Govinda, Damodara i Madava. Čovek treba uvek da govori blago i nikada da ne koristi grube reči.

Danas su ljudi uronjeni u svetovna zadovoljstva, tragaju za prolaznim užicima, a malo ih je koji teže duhovnom blaženstvu. Kada se iskusi unutrašnje blaženstvo "atma-ananda", sve ostale sreće dolaze same. Ljudi uronjeni u svetovna pitanja nemaju vremena za duhovne težnje. Gita poziva čovečanstvo da se okrene od prolaznih privida sveta prepunog tuge i da traži Božansko.

Nakon što je dostigao prosvetljenje pod drvetom Bodi u Gaji, Buda je započeo svoju misiju propovedanja. Jednom prilikom, dok su ga pratila dvojica učenika, Buda je primetio da gledaju žene koje su nosile vodu iz reke. Ukorio ih je zbog njihovog ponašanja i izbacio iz Sange. Rekao je da, dok hodaju putem, oči treba da budu usmerene ispred sebe i da ne lutaju. Osvrćući se na savremene navike, osudio je i naviku mladića da, dok voze bicikl, gledaju filmske plakate po zidovima pored puta. Takva ponašanja često su uzrok ozbiljnih nesreća.

Buda je izjavio da dobar život vodi oslobođenju (nirvana). To je sveto ispunjenje jednog dobrog života. U tom stanju, čovek je slobodan od želja i dela koja iz njih proizilaze.

Pošto su rođeni kao ljudi, svi bi trebalo da neguju ljudske vrednosti. U okviru Satja Sai organizacije, ljudskim vrednostima je dato najviše mesto. Tek kada se razviju ljudske vrednosti, mogu da se pojave i božanske.

Pred smrt, Buda je svom polubratu Anandi preneo učenja o prolaznosti svetovnih uživanja i besmislenosti čistog materijalnog postojanja. Kada je Ananda zaplakao, primetivši da se Buda približava smrti, Prosvetljeni ga je upitao: „Zašto plačeš?“ Ananda je odgovorio: „Plačem jer je tvoj odlazak blizu.“ Buda mu je rekao da ne treba da se brine o telu koje je prolazno i puno slabosti. Podstakao ga je da ne obraća pažnju ni na telo ni na um, već da vodi život u skladu sa glasom savesti. Dajući ovaj savet, Buda je izdahnuo.