Članci

Dana 25. decembra, kada se Isus rodio, tri kralja su došla na mesto Njegovog rođenja. Svaki od njih izrazio je različito viđenje novorođenog deteta. Prvi kralj, gledajući dete, reče: „Ovo dete izgleda kao neko ko će voleti Boga.“ Drugi kralj izjavi: „Bog će voleti ovo dete.“ Treći kralj reče: „Zaista, ovo dete je sam Bog.“ Prvi je posmatrao dete iz fizičkog ugla. Drugi ga je sagledao sa mentalnog stanovišta. Treći ga je video iz atmičkog (duhovnog) ugla. Ove tri izjave ukazuju na to kako čovek može napredovati od ljudskog do božanskog nivoa. Ono što je neophodno jeste uništenje životinjskih i demonskih osobina u čoveku.

Danas ljudi obožavaju nežive idole i slike, ali ne pokušavaju da vole svoje bližnje u telu i krvi. Ovo je bila prva Isusova poruka. Iako čovek svakodnevno viđa svoje susede, ne odlučuje da ih voli. Kako onda može verovati da može voleti nevidljivog Boga? Ako čovek ne može voleti bližnjeg kojeg vidi, kako može voleti ono što ne vidi? To nije moguće. Samo onaj ko voli živa bića oko sebe može voleti nevidljivo Božanstvo. Ljubav mora početi ljubavlju prema bićima koja imaju oblik. Ona se potom mora proširiti na sva bića. Ovo je osnovni stadijum duhovnosti.

Duhovnost ne znači preokupaciju meditacijom, obožavanjem itd. Ona podrazumeva potpuno iskorenjivanje životinjskih i demonskih osobina u čoveku i ispoljavanje njegove urođene božanskosti. Kada se uklone vezanosti i mržnje koje obavijaju čoveka, unutrašnja božanskost, Sat-Čit-Ananda, u njemu će se ispoljiti. Nema potrebe tražiti svuda prisutnog Boga na nekom određenom mestu. Kada ste sami božanski, zašto tražiti Božanstvo negde drugde? To je znak neznanja.

Svrha rođenja ljudskog bića

Danas čovek traži razlog za svako verovanje ili postupak. Da li je potrebno tražiti razlog za posvećivanje vremena nekoj radnji? Kada se čovek bavi nesebičnim delovanjem za opšte dobro društva i ispunjava svoje dužnosti s predanošću, on posvećuje svoj život.

Čovek se rađa kao ljudsko biće kako bi ispunio svoju karmu (dužnost). Život mu je dat da spozna Božanstvo, a telo mu je instrument za postizanje tog cilja. Isus je propovedao upravo ovu istinu i podučavao ljude da telo treba koristiti za služenje društvu. Ovo je učenje Vedante. Vedanta izjavljuje da je telo namenjeno isključivo nesebičnim delima u svetu.

Poreklo božićne jelke

Katolici pridaju značaj Devici Mariji, majci Hristovoj, dok protestanti naglašavaju Hristovo rođenje. Katolici proslavljaju Božić obožavanjem Marije uveče 24. decembra, dok protestanti slave Hristovo rođenje 25. decembra. Tog dana postoji običaj postavljanja božićne jelke i njenog obožavanja.

Poreklo ovog običaja vodi do Nemačke. Propovednik po imenu Jensen iz Engleske jednom je posetio Nemačku. Putujući tamo, primetio je grupu Nemaca kako pokušavaju da žrtvuju dete da bi umilostivili Boga za kojeg su verovali da živi u hrastu. Sveštenik je bio uznemiren i upitao ih zašto prinose nevino dete na žrtvu drvetu. Kada su oni tvrdili da Bog živi u drvetu, uzeo je sekiru i posekao drvo. Na njegovo iznenađenje, osetio je neobjašnjivu vibraciju od glave do pete. Primetio je lik deteta između dva isečena dela drveta.

Obožavanje Božanstva u različitim oblicima

Ovaj događaj pokazuje istinu da Bog ne živi samo u ljudima, već i u biljkama i drveću. Od tada su ljudi počeli da postavljaju božićnu jelku i obožavaju je na Božić. Sistem obožavanja Božanstva u mnogim oblicima, uključujući biljke i kamenje, koji je nastao u Barati (Indiji), odavno je prisutan i u drugim zemljama.

Čak i u hrišćanstvu postoje askete. Muškarci se nazivaju monasi, a žene monahinje. U tome nema razlike među religijama. Cilj svih religija je jedan. Hrišćanstvo je propagiralo ovo jedinstvo Boga. Međutim, danas je čisto, trajno atmičko načelo zaboravljeno zbog opsednutosti svetovnim poslovima.

Srce je sedište Istine

U svim religijama se proslavljaju rođendani velikih ličnosti, ali se ne pamte i ne slede ideali za koje su oni živeli. Ako ne poštujete njihova učenja, proslave gube smisao i postaju samo formalnosti. To nije pravedno prema dobrim ljudima čije rođendane slavimo.

Isus je učio ljude da vole sva bića i da svima služe sa saosećanjem. Samo praktikujući ove ideale čovek može istinski proslaviti Njegov rođendan. Božanstvo unutar vas treba da se odražava u svakom delu.

Sedište istine je u vašem srcu. Obožavanje znači voleti druge celim srcem. Morate živeti u ljubavi i voditi život nesebičnog služenja zasnovanog na ljubavi. Ovo je jedini ispravan način proslave Hristovog rođenja.

Bog zapravo nema rođenje ni smrt. Nema promene u Bogu, koji je nepromenljiv i večan. Atma u nama je odraz Boga i ista je u svim bićima kao večni svedok. Rođenje i smrt pripadaju samo telu. Nije ispravno obožavati telo. Preko Sakara (prolaznog tela) čovek mora da se stopi sa Nirakarom (vrhovnom stvarnošću).