Članci

Pet elemenata od kojih je sazdan čitav kosmos prisutni su i u ljudskom biću. Ove elemente – pritvi (zemlja), đala (voda), agni (vatra), vaju (vetar) i akaša (eter) – spoznajemo putem čula sabda (zvuk), sparša (dodir), rupa (vid ili opažanje oblika), rasa (ukus) i ganda (miris).

Priroda elemenata

Prvi element, zemlja, može se opažati sa svih pet čula – zvukom, dodirom itd. Svaki od pet elemenata od kojih je sačinjena priroda izuzetno je moćan. Tako zemlja ima sposobnost da se velikom brzinom kreće kroz svemir [oko Sunca] i da se brzo rotira oko svoje ose. Ona poseduje različite osobine i karakteristike.

Svi objekti na površini Zemlje, od planina do okeana, čvrsto su usidreni nevidljivom silom gravitacije. Ova gravitacija rezultat je Božje volje. Zemlja je, stoga, odličan primer suptilnih aspekata Božanskog plana.

Pošto je zemlja prožeta božanskom silom, ona nije ništa drugo do anga, odnosno deo Božjeg tela. Kao što u našem telu imamo razne udove i organe – ruke, noge, nos, oči, uši – tako je i svaki pojedinac deo društva ili zajednice. Različite zajednice su delovi čovečanstva, koje je deo prirode ili kreacije, a ona je pak deo Boga. Zato se često kaže da Bog prožima čitav univerzum u suptilnom obliku.

Zemlja je veoma velika, ali Bog, koji je beskonačan i najsuptilniji od svega, prožima je svojom božanskom moći. Pošto zemlja poseduje gune (atribute), ona nije nezavisna. Dok god postoje atributi, ne može se govoriti o nezavisnosti. Kako se atributi postupno smanjuju, tako rastu suptilnost i beskonačnost datog entiteta. Zemlja poseduje sva svojstva – zvuk, dodir, oblik, ukus i miris – i zbog toga je konačna. Štaviše, kombinacija atributa stvara efekt vezanosti koji otežava kretanje (na primer, planine se ne mogu lako pomeriti).

Voda je sledeći element među pet elemenata. Ona je prisutna svuda na Zemlji, iako njeno prisustvo (posebno u obliku pare ili vlage) nije uvek vidljivo ili lako uočljivo. U poređenju sa zemljom, voda nema miris, što znači da poseduje jedan atribut manje, čineći je lakšom i pokretljivijom – voda lako teče.

Treći element je vatra. Ona poseduje dva atributa manje u poređenju sa zemljom (nema ni ukus ni miris), zbog čega može da se širi u svim pravcima, uključujući vertikalno. Vatra, u suptilnom obliku, prisutna je u ljudima i čak u vodi. U ljudskom telu ona je poznata kao đataragni – unutrašnja „vatra“ varenja. U vodi je poznata kao Badabagni. Vatra je prisutna i u drvetu i kamenu, zbog čega se varnice mogu proizvesti trljanjem drveta o drvo ili udaranjem kamena o kamen.

Vazduh, četvrti element, ima samo dva atributa – zvuk i dodir. Prisutan je svuda i najvažniji je za život.

Poslednji element na listi je akaša, odnosno eter, koji je zaista sveprožimajući – on se širi daleko izvan Zemlje. Ima sposobnost da prodre svuda jer poseduje samo jedan atribut, a to je zvuk. Mnogi misle da akaša znači nebo, ali to je pogrešno. Akaša znači eter i prisutan je čak i ovde (Svami udara po stolu) i ovde (pokazuje mikrofon). Zvuk je jedina karakteristika akaše, i gde god postoji zvuk, tamo postoji i akaša. Kaže se: Akašam gaganam sunjam. Ovo znači da je akaša prazan prostor. Iako je prisutan svuda, ne može se videti.

Što se tiče Zemlje, ona nam pomaže na bezbroj načina. Ona je osnova za cigle koje koristimo i pruža platformu za palate koje gradimo. Ona podržava drveće i snabdeva nas žitom. I pruža nam mesto za odmor. Nema ničega što ona ne daje. Uprkos tome što pruža toliko darova, ona ništa ne očekuje. Ali čovek ne uči lekciju.

Spoljno zagađenje je odraz unutrašnjeg zagađenja.

Kaže se da Kali doba pruža najlakši put ka oslobođenju. Ipak, čovek ignoriše zlatnu priliku koja mu je ponuđena.

Čovek je bez sumnje savladao mnoge načine za gomilanje bogatstva i sticanje imanja. Ipak, sreća mu izmiče. Zašto? Zato što njegovo ponašanje nije ispravno. Za dobro ponašanje, vrline su najvažnije. Osoba sa vrlinama može da postigne bilo šta. Sin koji nema vrline i život bez smislenog cilja nisu od vrednosti. Bez vrlina, život prestaje da ima bilo kakav smisao.

Dobro ponašanje treba da bude pravi temelj života. Ipak, savremeni čovek je potpuno lišen karaktera i vrlina. Nema ničeg čudnog u tome što i mir i sreća izmiču njemu. Zbog lošeg ponašanja i nemoralnih dela čoveka, zagađenje je svuda – u vazduhu, vodi, zemlji i hrani. Svi pet elemenata su ozbiljno kontaminirani, usled neprimerenog ponašanja čoveka. Ako bi čovek ispravno postupao, da li bi zagađenje elemenata bilo moguće?

Sve je to posledica široke rasprostranjenosti nemoralnih osećanja i nepravilnog ponašanja. Drastičan pad vrlina kao što su ljubav, saosećanje i strpljenje je direktno odgovoran za široko rasprostranjeno zagađenje koje danas vidimo. Zapravo, može se reći da se pet elemenata plaše čoveka! Pet elemenata, kakvi su ih Bog stvorio, su svi čisti i sveti. Nema ništa loše u njima. To je loše ponašanje čoveka koje je uzrokovalo da svi oni postanu zagađeni. Nečistoća unutar se odražava kao zagađenje spolja.

Satja Sai govori, 15. maj 2000.

Uzrok neravnoteže u prirodi

Čovek treba da postavi granicu svojim željama. Zbog izopačenog ponašanja čoveka danas svedočimo prirodnim katastrofama. Svesni ste razaranja izazvanog zemljotresom u Gudžaratu. Hiljade ljudi izgubile su živote. Razlog za to leži u činjenici da čovek gaji prekomerne želje. Bog održava savršenu ravnotežu u svom stvaranju. U Božijem stvaranju zemlja i okeani obdareni su ravnotežom. Međutim, čovek nepromišljeno eksploatiše zemlju izvlačeći naftu. Svakog dana iz okeana se vade tone ribe.

Ova nepromišljena eksploatacija prirode dovodi do neravnoteže na Zemlji, što izaziva pustoš u ljudskim životima. Samo kada čovek bude slobodan od Kampam (unutrašnje nestabilnosti), neće ga pogađati Bhukampam (zemljotresi). Ne samo narod Bharata, već i ceo svet treba da teži očuvanju ravnoteže. Pet elemenata nisu ništa drugo do manifestacije božanskog. Čovekov život biće siguran tek kada spozna ovu istinu i deluje u skladu s njom.

Zbog prekomerne pohlepe za bogatstvom, čovek remeti ravnotežu Zemlje. Zato dolazi do zemljotresa. To je zakon prirode. Svoju ljubav prema ljudima treba iskazati pomažući onima kojima je pomoć potrebna. Ljubav je vaša suština. Kao što je ravnoteža od suštinskog značaja za prirodu, tako je i ljubav neophodna za čoveka. Znajte da je sve što je Bog stvorio za vaše dobro. Prirodu treba koristiti prema potrebi, a ne je pljačkati da bi se zadovoljila pohlepa. Danas se čovek upušta u nerazumne i pohlepne postupke. Umesto da bude zadovoljan onim što mu priroda pruža, on teži sve većem i većem bogatstvu, čime stvara neravnotežu u prirodi.

Danas su naučnici zainteresovani za nova otkrića. Napredak nauke i tehnologije takođe je doprineo narušavanju prirodne ravnoteže. Kao posledica toga, javljaju se zemljotresi i nepravilne kišne sezone. Nauku treba koristiti samo u meri koja je potrebna. Nauka ima svoja ograničenja, a njihovo prekoračenje vodi u opasnost.

Satja Sai govori, 21. februar 2001.

Primarni zadatak

Primarni zadatak je pročišćavanje životne sredine, koja je pogođena zagađenjem vazduha, vode i hrane. Svi pet elemenata su pogođeni zagađenjem. Ljudi bi, stoga, trebalo da nastoje da smanje upotrebu automobila i kontrolišu emisiju štetnih industrijskih otpadnih materija.

Drveće igra ključnu ulogu u omogućavanju ljudima da dobijaju kiseonik iz atmosfere, dok istovremeno apsorbuju ugljen-dioksid koji izdišu ljudi. Zbog toga su drevni narodi podsticali sadnju drveća radi kontrole atmosferskog zagađenja. Međutim, danas se drveće seče nekontrolisano, a zagađenje se povećava.

Odnos između čoveka i drveća nagovešten je u terminu Vanaspati (biljke) koji se koristi u Ajurvedi. Danas čovek vodi veštački način života. Trebalo bi da razume da nije samo telo, već spoj tela, uma i duha.

U Gajatri mantri, „Om Bhur Bhuvah Suvah“ je prvi stih. U njemu „Bhu“ označava materiju, odnosno telo, „Bhuvah“ označava Prana Šakti (Životnu Silu) koja oživljava telo, a „Suvah“ označava Prađna Šakti (Svesnost ili Savest) koja deluje putem zračenja. Dakle, čovek se sastoji od Prađne (svesnosti), Prane (vitalne sile) i tela (materijalne supstance). Lekari ne bi trebalo da uzimaju u obzir samo telo (materiju), već bi trebalo da uzmu u obzir i Pranu (Životnu Silu) i Prađna Šakti (Integrisanu Svesnost).

Prađna Šakti je energija zračenja koja podstiče mudrost. Vibracija je izraz Prane (Vitalne Sile). U svakoj akciji postoji vibracija koja se nalazi između svesti i fizičkog tela. Trebalo bi da osiguramo da um ne bude pod uticajem bilo kakve spoljašnje „sile“, već unutrašnjeg „izvora“, koji je Prađna ili integrisana svesnost.

Satja Sai govori, Tom 26. 1993.

Priroda i Božansko

Iz ovoga su mudraci zaključili da su početak i kraj Jedno – Božansko. Oni su izjavili da je to Jedno biđam (seme) kosmosa. Nijedno seme ne postoji bez ljuske. Zato što je zrno prekriveno ljuskom, njegovi delovi nisu vidljivi nama. Za kosmos, Prakriti (priroda) je ljuska. Seme božanskosti nalazi se unutar nje (i obavijeno njome). Ne možemo iskusiti seme božanskog u nama dokle god je prekriveno ljuskom Prirode. Moramo nastojati da spoznamo istinu o Prirodi.

Upanišade su objavile: „Isavasjam idam sarvam” („Sve ovo je prožeto Božanskim“). To znači da u čitavom univerzumu postoji samo jedna prisutna suština. Ako želimo razumeti istine koje su objavile Upanišade, moramo težiti spoznaji istine u svakodnevnom životu. Na primer, zašto je Priroda nastala? Uloga Prirode je da pomogne čoveku, koji je vrhunac evolucije, da spozna Božanskost prisutnu u stvaranju. Planine pomažu čoveku da gradi kuće koristeći kamene ploče izvađene iz njih. Drveće obezbeđuje drvo za gradnju kuća i ogrev za domaćinstva.

Među živim bićima, svako stvorenje – od mrava do slona – na neki način pomaže čoveku. Krave daju hranljivo mleko. Bikovi pomažu u oranju polja i uzgoju useva. Sva druga bića, poput ptica, riba, ovaca i drugih, služe čoveku na različite načine. Posmatrano na ovaj način, jasno je da sva stvorenja u prirodi pomažu čoveku da vodi svoj život. Čak i Sunce i Mesec služe čoveku. Mudraci su Sunce smatrali važnim božanstvom i obožavali ga putem Gajatri mantre.

Čovek neprestano koristi bezbrojne darove Prirode i uživa u blagodatima koje mu ona pruža na razne načine. Ali kakvu zahvalnost on pokazuje Prirodi? Kakvu zahvalnost iskazuje Božanskom? On zaboravlja Božansko, koje mu pruža sve. To je razlog zbog kojeg postaje žrtva mnogih teškoća i nesreća. Dok neprestano prima nebrojene darove od Božanskog promisla, on ne daje ništa zauzvrat Prirodi ili Bogu. Ovo pokazuje koliko je neprirodno i bezosećajno ponašanje čoveka. Ako smo upućeni da uzvratimo dobrim čak i na zlo, koliko je onda nečasno ne uzvratiti ni dobro na dobro?

Čovek ne uči velike lekcije koje mu Priroda daje. Najvažnija lekcija jeste služenje bez očekivanja nečega zauzvrat.

Ljudi postavljaju pitanje: „Gde je Bog?“ Odgovor pruža Priroda. Ko je stvorio pet elemenata, pet životna daha, pet omotača, pet spoljašnjih čula i pet unutrašnjih čula, koja neumorno izvršavaju svoje zadatke u skladu sa svojim određenim ulogama? Godišnja doba, u svom pravilnom ciklusu, pružaju čoveku vredne pouke.

Dakle, Priroda je dokaz postojanja Boga. Priroda nije dužna nijednom čoveku i ne prima naredbe od ikoga. Ona deluje prema volji Božanskog.

Satja Sai govori, 12. jul 1988.