Ako želite da započnete novi život, ne morate čekati dolazak nove godine. Čekanje cele godine znači čekanje dvanaest meseci, toliko dana, sati, minuta i sekundi. Svaku sekundu tretirajte kao novu. Posvetite svaki trenutak svog života. Ovo treba da se postigne shvatanjem jedinstva Sat (Božanskog) i Čit (individualne Svesti). Kada se ovo jedinstvo postigne, doživljava se Ananda (duhovno blaženstvo). Ovo je osnovni zadatak pred svima. Svaka sekunda treba da se smatra izrazom Božanskog. Ovaj Dan Nove Godine odnosi se na Hrišćansku eru. Decembar i januar mogu dolaziti i prolaziti (svake godine), ali Bog ne dolazi ni odlazi.
U ovom kontekstu, treba da imate na umu tri stvari. Prva je ona koja, nakon što ode, ne vraća se. Druga je ona koja, nakon što dođe, ne odlazi. Treća je ona koja ni ne dolazi ni ne odlazi. Ono što, kada dođe, ne odlazi je đnana (duhovna mudrost). Kada ova uzvišena mudrost dođe do nekog, ona mu ne odlazi. Mudrost koja dolazi i odlazi odnosi se na stanje budnosti i spavanja. Znanje o Vrhovnoj Realnosti, kada jednom bude stečeno, nikada neće otići. Znanje koje je izgubljeno nije istinsko znanje. Neznanje je ono što, kada nestane, neće se ponovo vratiti. Ako se vrati, to je „neznanje nakupljeno na neznanje“. Ovo je opisano u Vedantskom govoru kao Mitja u Mitji, obmana unutar obmane.
Predajte se sveprisutnom Božanskom
Ono što ne dolazi i ne odlazi je Atma Tatva (Atmičko načelo). Ono što je svuda prisutno, gde može da ide? Gde je mesto na kojem bi moglo da ide? Vi postavite vrata da biste odvojili jedno mesto od mesta izvan njega. Ako ne postoji mesto izvan, neće biti potrebe za vratima. Ne postoji mesto na kojem Božansko nije prisutno. Gde, dakle, može da dođe ili ode Božansko? Takva pitanja su proizvodi zbunjujućeg knjiškog znanja.
Stanje uma zbunjene osobe opisuje pesma jedne Gopike (pastirice). Sumnjičavi um traži da se zatvore vrata uma (prema istini). Osoba sa verom traži otvaranje vrata. Gledajući patnju Gopike, koju muče i sumnja i vera, Rada je bila zabavljena. Rada je primetila: Kada je čitav Univerzum rezidencija Gospoda, gde je potrebna ulica ili vrata? Kada je kosmički Gospod svetli iznutra, gde su potrebna vrata? Kada neko ponudi ceo svoj život Gospodu i lije suze blaženstva, to je sve što je potrebno. Dok ne postoji takvo potpuno predanje, biće potrebna vrata i slično. Zašto se postavljaju vrata? Da bi se regulisao ulazak i izlazak osoba. Ali, ironija današnjeg Kali ili Mračnog doba je u tome što su vrata otvorena za ulazak svih vrsta nepoželjnih bića.
Um čoveka je otvoren za ulazak zlih misli. Vrata treba da budu zatvorena za napade egoizma i sebične porive. Vrata (uma) treba da ostanu sveta. Pokušajte da gledate čitav kosmos kao velike dvore Vrhovnog Gospoda. Oni nemaju ni ulice ni vrata. Predaja je put do ulaska u dvore. Dolazak Nove Godine obeležava se dočekivanjem Nove Godine i ispraćajem stare. Ovo je praksa u ovom svetu, ali to nije u potpunosti svetovno pitanje.
Steknite pravo na ulazak u Božje Kraljevstvo
Obeležavanje početka Nove Godine zasniva se na izjavama Sidantija (tvorca kalendara). Almanah je veštačko delo stvoreno od strane ljudi i nije povezano sa nečim trajnim ili nepromenljivim. Sunce i mesec ostaju nepromenjeni.
Kalendar je stvorio čovek. Za Božansko, ne postoji ni dolazak ni odlazak. Bog nadilazi takve pojmove. On je Gospodar onoga što se naziva Kraljevstvom Božjim. Svako mora steći pravo da uđe u to Kraljevstvo. Nisu svi ljudi obdareni pravom da uđu u njega. Ali svaki čovek treba da teži da postigne to pravo. To je suštinska svrha ljudskog života.
Čovek je vezan za svoja dela u ovom svetu. Dela treba da budu dobra. Budite čisti u govoru. Razvijajte svetu viziju. Očistite svoja srca.
Božanski govor 1. januar 1992.
