Učenici, učitelji i pokrovitelji obrazovanja, vi ste svi utelovljenja ljubavi!
Ljubav prevazilazi sve osobine. Njena priroda je da se širi i raste u svakom trenutku. Ona teče večno, neprekidno i slatko poput nektara. Mudraci su je nazvali Atma. Izvire iz srca. Ljubav je poput kompasa: gde god da se kompas postavi, igla uvek pokazuje ka severu. Na isti način, ljubav uvek usmerava um tragaoca ka Bogu, bez obzira na okolnosti. Ljubav ne pravi razliku između „moje“ i „tuđe“. U njoj nema mesta sebičnosti. Prava priroda ljubavi je neopisiva. Jezik, poezija ili umešnost ne mogu je opisati. Ljubav se u svetu ispoljava na dva načina: kao naklonost i kao ljubav. Iako je ljubav jedna, u zavisnosti od iskustava poprima različite oblike. Kada se primenjuje u svakodnevnom svetu, naziva se naklonost.
U naklonosti zadovoljstvo i bol uvek dolaze zajedno. I jedno i drugo može se iskusiti u naklonosti. Uz vezanost dolazi i odbojnost. Zato naklonost obuhvata zadovoljstvo i bol, vezanost i odbojnost. Naklonost nastaje iz uma, dok ljubav ne. Ljubav ne dodiruje tugu, bol, vezanost ili odbojnost, jer izvire iz srca. Gde postoje tuga, vezanost i odbojnost, tu ne može biti prave ljubavi. To može biti samo uticaj naklonosti. U prirodi prave ljubavi nema mesta porocima kao što su vezanost, odbojnost, ljubomora, ponos ili ego. To može postojati samo u svetovnoj naklonosti. Jedino ljubav može biti jednaka ljubavi. Plod ljubavi je samo ljubav. Ljubav jedina može da prepozna slast ljubavi. Ona se ne može prepoznati drugim stvarima. Sve svetovne veze i odnosi koje ljudi danas doživljavaju pripadaju naklonosti, a ne čistoj ljubavi.
Danas, kada čovek traži neki predmet, on ga ne traži radi samog predmeta, već radi sebe. Kada voli drugoga, ne voli radi voljene osobe, već radi sebe. U odnosu majke i deteta, majka voli dete ne radi deteta, već radi sebe. Na isti način, ni žena ni muž ne vole životnog partnera radi partnera, već samo radi sopstvene sebičnosti. To je posledica svetovne naklonosti. Zbog uticaja doba Kali, ljudi doživljavaju i božansku ljubav na sličan način. Ne vole Boga radi Boga, već radi sebe. Ako bi istinski voleli Boga, ne bi bilo mesta vezanosti, odbojnosti ili tuzi. Pošto su čovekovi ciljevi vođeni sebičnošću i ličnim interesom, njegova ljubav se njima zagađuje. On živi kao lutka na koncu u rukama sebičnosti i bez sebičnih ciljeva nije u stanju da napravi ni jedan korak napred. Ne pokušava da prepozna postojanje božanske Atme koja je prisutna u svemu.
Tamo gde ima vode, nastaju talasi. Tamo gde ima talasa, nastaje pena. Nema pene bez talasa, niti talasa bez vode. Ako je voda paramartika (apsolutna stvarnost), talasi se mogu razumeti kao vjavaharika (empirijska stvarnost), a pena kao pratibasika (iluzorna stvarnost). Pene suprabatama nastaju iz talasa vjavaharike koji izviru iz voda paramartike. Apsolutna stvarnost je prisutna u empirijskoj i iluzornoj stvarnosti, baš kao što je voda prisutna u talasima i peni. Koje god osobine voda imala, poput slasti, gustine ili ukusa, sve one postoje i u talasima i u peni.
"Sarvataḥ pāṇi-pādaṃ tat sarvato'kṣi-śiro-mukam" — Svuda su Njegove ruke i noge, oči, glave i lica. Zato, samo kada možemo da doživimo Njegove ruke, noge, oči, glave i lica na sva tri nivoa stvarnosti jednako, možemo da iskusimo suštinu postojane, večne i beskrajne ljubavi u sebi.
Učenici treba da razmišljaju o razlozima iza žalosnih promena koje su ušle u etička, darmička i duhovna polja. Ono što svetu danas treba jesu dečaci i devojke dobrog ponašanja, kao i muškarci i žene snažnog karaktera. To se može razviti jedino putem duhovnosti, a ne na bilo koji drugi način. Nažalost, došlo je do žalosnih promena u duhovnsti koja je trebalo da bude moralna i pravedna. Zlobnost, sebičnost i uskogrudost u čoveku su se povećale više nego ikada ranije. Kada se upitamo o razlogu, pokazuje se da su sebičnost zajedno sa drugim životinjskim osobinama glavni uzroci. Čovek u sebi nosi kombinaciju božanskog, ljudskog i životinjskog. Ali umesto da se uzdiže iz ljudskog ka božanskom, on se spušta ka osobinama životinje.
S jedne strane, čovek postiže veliki napredak u svetovnom, materijalnom svetu. Sa stanovišta nauke, čovek je došao do divnih izuma kao što su plastika, elektronika i računari. Bilo da je reč o atomskoj nauci ili o putovanju u svemir, čovek je postigao veliki uspeh. Ali s druge strane, svet je zahvaćen političkim i ekonomskim nemirima, neprijateljstvima među narodima, razlikama u kastama i religijama, regionalnim predrasudama i studentskim nemirima. Nemir vlada svetom. Kada se upitamo o razlogu za porast ovih pojava, jasno se vidi da su životinjske osobine čoveka njihov izvor. To je razlog zašto je u poslednjih pet hiljada godina bilo više od hiljadu i pet stotina ratova. Čovek je i dalje progonjen strašnim posledicama tih ratova, jer zaboravlja božanskost u sebi i umesto toga neguje životinjske osobine. Učenici moraju pokušati da obuzdaju svoja osećanja sebičnosti i ličnog interesa.
Čovek se rađa u društvu, raste u društvu i živi u društvu. Zato mora da ima na umu dobrobit društva. Najpre mora da uspostavi mir u svojoj porodici. Čovek koji nema mira u porodici ne može da postigne mir ni u društvu. Da bi uspostavio mir u porodici, mora najpre da postigne mir u sebi, lično. Za tu svrhu mora da suzbije loše misli, loša osećanja i loše ponašanje, i da neguje božanske osobine u sebi. Ali današnji čovek teži samo dužem životu, a ne božanskom životu. Kakva je korist od dužeg života ako ne teži božanskom životu? Čak i u našim obrazovnim sistemima danas, fokusiramo se na fizičke, svetovne i sekularne studije, a ne na duhovne, moralne i etičke studije.
Čovek ne obitava samo u omotaču hrane (anamaja koša). On obitava i u omotaču životne energije (pranamaja koša) i mudrosti (viđnanamaja koša). Omotač hrane i omotač energije povezani su sa telom. manomaja koša (omotač uma) i viđnanamaja koša (omotač mudrosti) povezani su sa umom. anandamaja koša (omotač blaženstva) povezan je sa Atmom. Nažalost, današnji čovek se kreće samo kroz omotače hrane, energije i uma, ali ne kroz omotače mudrosti i blaženstva. Mudrost ne obuhvata samo znanje iz knjiga, koje je svetovno znanje nastalo iz uma. Prava mudrost je vrhunsko znanje koje je povezano sa znanjem o Atmi, koje izvire iz srca i iz čiste ljubavi. Zato je važno da se ispituje priroda čiste ljubavi, od trenutka kada se probudimo ujutru do trenutka kada legnemo da spavamo noću.
Započnite dan sa ljubavi. Ispunite dan sa ljubavi. Provedite dan u ljubavi. Završite dan u ljubavi.
Samo kada možemo da proširimo ovakvu ljubav u sebi, možemo da se borimo protiv svetovne naklonosti i da je donekle obuzdamo. Ono što treba da pobedimo je igra života.
Život je igra, igraj je. Život je san, ostvari ga. Život je ljubav, uživaj u njoj.
Ono što danas zamišljamo kao ljubav nije prava ljubav, već samo osećanje. Ako je to čista ljubav koja izvire iz srca, u njoj nema mesta za nezadovoljstvo, tugu, vezanost ili odbojnost. Gde postoje vezanost, odbojnost i tuga, možemo sami da utvrdimo da to nije čista ljubav. Zato Boga nije lako dostići. Vi samo doživljavate svetovnu naklonost, ali ne pokušavate da razvijete čistu ljubav u svom srcu. Ona mora da počne od roditelja. Učenici najpre moraju da vole svoju majku. Moraju da nastoje da je vole čistom ljubavlju iz srca, a ne svetovnom naklonošću. Zatim moraju da vole svog oca. Tek kada mogu da vole oboje kod kuće, mogu da teže da vole Boga istinskom ljubavlju. Onaj ko ne može da voli svoju majku i oca, ne može da voli Boga.
Ako čovek ne može da doživi ljubav prema svojim roditeljima koji su mu neposredno pred očima, kako može da doživi stvarnost Atme? Zato se kaže da je majka zaista Bog, a otac zaista Bog. Ali današnji učenici i ljudi nisu u stanju da to iskuse sa širokogrudošću. Tek kada obradujemo svoje roditelje, naša deca će naučiti da obraduju nas. Ceo naš život se odvija kroz reakciju, odjek i odraz. Ako danas zanemarite svoje roditelje, vaša deca će sigurno zanemariti vas. To je neizbežno.
Zato morate da pokažete zahvalnost prema svojim roditeljima koji su vas odgajali, pomogli vam da rastete i podržavali vaš napredak u učenju i ponašanju. Ne treba da se usredsređujemo samo na svetovno obrazovanje koje je privremeno poput pene. U njemu nema suštine. Odakle je došla pena? Morate da shvatite da je ona nastala samo iz talasa svetovnih odnosa (vjavaharika), koji su pak nastali iz vode apsolutne stvarnosti (paramartika).
Rođen u vodi, raste u vodi, mehurić se rastvara samo u vodi. Čovek je prolazan mehurić, dok je Bog voda. Nikada ne zaboravite ove mudre reči.
Sportovi koje igrate i pesme koje pevate postoje još od davnih vremena. Namera iza ovih sportova je da donesu jedinstvo među igračima koji mogu dolaziti iz različitih religija, imati različite ličnosti, misli i stavove. Zato ne smemo da pokazujemo bilo kakve razlike u naciji, godinama ili klasi dok igramo sportove. Ovi sportovi su ustanovljeni radi zdravlja i sreće, a ne radi novca. Igrajući sportove, naša tela mogu postati zdrava, snažna i zadovoljna. Ali danas se čini da se sportovi igraju samo radi novca. Tokom dodele nagrada, primetio sam da se imena fudbala i kriketa često ponavljaju. Pravila ovih igara mogu nam pomoći da razvijemo disciplinu. Ali izgleda da niko ne prati disciplinu. Svi traže samo pobedu. Sportovi se moraju igrati radi unapređenja discipline, pravila, sreće, zdravlja i zadovoljstva. Današnji učenici imaju ciljeve pobede u kriketu. Oni žele da budu bolji od drugih. Razlog za to je što sportovi postaju komercijalni. Njihovi ciljevi se vrte oko toga u kom sportu i u kojoj zemlji mogu da zarade najviše novca.
Shvatite da sportovi treba da se igraju i pesme da se pevaju radi srca, a ne radi novca. Kada se postavi pitanje šta smo postigli u životu kroz ove sportove i pesme, ne pojavljuje se ništa. Sve što smo postigli u životu je nula. To nije idealan život za čoveka. On treba da pronađe pobedu u razvijanju dobrih osobina. Ako čovek želi da bude snažan, srećan i da ima dobar karakter, mora da razvija svoje božanske osobine. Šest osobina karaktera – samilost, nenasilje, kontrola uma, ljubav i istina – čine „Sai“ vrhunskim među ljudima. Ove vrline su polako počele da se pretvaraju u šest poroka kao što su želja, bes, pohlepa, strast, ponos i zavist. Ako damo prostor ovim porocima tako što ih prihvatimo, to znači da moramo da se oprostimo onih šest božanskih vrlina.
Ovo doba je sveti period u životu. Od ovog doba moramo početi da razvijamo božanske osobine. Samo ako napunimo jezero kada pada kiša, možemo koristiti tu vodu leti. Na isti način, samo kada ispunimo svoj život svetim mislima od ovog doba, možemo kasnije imati koristi od svetog života. Ne upoređujte se sa onim što se dešava u svetu oko vas. „Pogled nagore“ mora uvek biti vaš pogled. Nemati cilj u životu je zločin. Ne gledajte nadole. Imajte velike ciljeve u životu. Samo tada ćete moći da postignete nešto korisno i blagotvorno. Ne žudite za jeftinim obrazovanjem, jeftinim luksuzom i jeftinim zadovoljstvima. Postoji teluški izraz koji kaže: „Bolje je ciljati na tigra i promašiti, nego juriti hromog psa.“ Zato vaš cilj uvek treba da bude postizanje 100%. Ako ciljate samo na 35% da biste prošli, možda ćete dobiti samo 30% i pasti. Naši učenici moraju da postignu 100/100. Čak i ako dobijete 80/100, to znači da ste pali za 20 poena. Ako vam dam 100 zadataka da uradite, a vi 20 od njih uradite pogrešno, kako je to za pohvalu? Morate težiti da svih 100 zadataka uradite dobro.
Vedanta takođe uči o tri različita nivoa ljudi: ateista, tragatelj i samospoznajni. Oni se mogu uporediti sa učenikom, službenikom i penzionerom. Samo kada učenik sledi dobar put i položi sve ispite dobro, može da dobije dobar posao. Ako njegovo učenje nije dovoljno dobro, neće dobiti dobar posao. Kada dobije dobar posao, ako ga obavlja pošteno i sa integritetom, tek tada može da dobije dobru penziju kada se povuče. Ako ne radi dobro, može biti otpušten i uopšte ne dobiti penziju. Učenik mora biti zainteresovan za učenje. Službenik mora biti dobar praktičar. Kada postane podoban, može postati penzioner. Zato, naučite znanje koje donosi mudrost, steknite autoritet sledeći put discipline i dostignite penziju spoznaje. Samospoznaja ne mora da se smatra preprekom ili posebnom sadanom. Videti Atmu u svima je samospoznaja. Videti da je Atma u svima ista, je samospoznaja. Zato ne moramo posebno da težimo tome. Možemo da doživljavamo ovu spoznaju u svakom trenutku našeg života.
Morate postati uzorni učenici naših ustanova razvijajući osobine istine, ljubavi i drugih božanskih vrlina. Kada jednom razvijete ljubav, sve ostalo postaje slatko. Ako ne razvijete ljubav, čak ni vaša sopstvena majka neće moći da vas voli. Zato, pored telesne naklonosti, naučite da razvijate ljubav koja je povezana sa Atmom.
Satja Sai Baba, 20. januar 1991.
