Članci

Petoelementno telo čoveka, opremljeno sa pet čula, ima za svoj životni dah petoslovnu formulu, koja se nalazi u delu Namaka iz Jađur Vede – „Namah Ši-va-ja“. To je osnovna mantra koja znači „ono što može da spasi kada se meditira na nju“. Svaka mantra ima zvuk-seme (bijakšara) koji joj prethodi i daje dodatnu moć. Zvuk je prvi iznikao kroz Božansku volju. Zato je bijakšara osnova mantre i njenog delovanja. Taj zvuk (akšara) posvećen je Vedama ili tantričkim tekstovima. Bijakšara za petoslovnu mantru Namah Šivaja jeste vedski zvuk OM.

Zvuk OM budi energizirajuće vibracije

OM je izgovor slova A, U i M u spoju. Svako od ovih slova pojedinačno nema duhovnu snagu, ali zajedno bude energizirajuće vibracije. „Šivaja“ u mantri znači „Šivi“. „Šiva“ je ono što donosi blagostanje, bogatstvo, prosperitet i sreću. Učeni su ovu formulu tumačili na razne načine. Na primer, Na se uzima kao referenca na Nandivahanu – boga koji ima Nandija (bika) kao svoje vozilo. Ma se povezuje s drugim Šivinim imenom – Mandaramalin (onaj koji nosi venac od mandara cveća), a Ši kao Sunce (Surja), koje kada obasja zemlju otvara lotos srca bića. Svako tumačenje sledi maštu onoga ko ga iznosi.

Međutim, ova formula sadrži univerzalniji i apstraktniji koncept. Uvek se mora izgovarati sa OM. Reč namah (naklon) namenjena je OM-u, koji nosi Šivin atribut – izvor mira, prosperiteta i uspeha, ukratko – mangalam. Proces obožavanja najlepše je opisan od strane Potane u Bagavati, koju je napisao na telugu jeziku.

Potana pominje „Četulara Šivuni Puđa“ (obožavanje Šive rukama). Pod „rukama“ se misli na „petoprste“, koje predstavljaju petoslovnu mantru. Šiva je gospodar pet elemenata i poseduje svu snagu i bogatstvo koje tih pet može doneti čoveku, koji je i sam sastavljen od tih pet!

Vede tvrde: „Atma vai putranama asi“ (Onaj sam jeste onaj koji je poznat kao sin). Dakle, neko se ponavlja u svom potomku. Ganeša je zato sam Šiva koji izražava određene aspekte sebe u određenim prilikama, za određene svrhe. Ganeša znači vođa grupa. Ganapati takođe ima isto značenje.

Slonovska glava kao simbol mudrosti

Slonovska glava Ganeše simbol je inteligencije, rasuđivanja i mudrosti. Slon je uvek budan i svestan svoje okoline. Njegovo pamćenje je snažno i duboko. Kreće se kroz gustu šumu ostavljajući ogromne otiske. Jedan njegov otisak može da obuhvati tragove brojnih drugih životinja, divljih i pitomih. Korača dostojanstveno i samouvereno, praveći prolaz i za druge – kao da prirodno utire put. Ganeša je vodič zvezda, zajednica ljudi i domaćinstava. On je Gospodar prepreka – stvara ih kada su potrebne i pomaže da se one savladaju ako to donosi dobrobit onome ko mu se obraća.

Postoji i astronomska osnova za Ganešinu svetkovinu, koja se obeležava četvrtog dana svetle polovine meseca Badrapada. Na toj noći postaje jasno vidljivo sazvežđe koje izgleda kao slonovska glava.

Ganeša je oličenje budi (inteligencije) i sidi (ostvarenja). Mudrac Vjasa ga je zamolio da zapiše Mahabharatu dok je on diktira. Ganeša je odmah pristao – nije želeo da gubi vreme ni da potraži pisaljku: slomio je svoj oštro zašiljeni kljova i odmah počeo da piše!

Pouke koje Ganeša prenosi ljudima

Ganeša može čoveku da prenese mnoge važne pouke. Zato ga obožavaju ljudi svih uzrasta i zanimanja. Uzmimo, na primer, pitanje hrane. Tjagarađa sa velikom ljubavlju poziva Ganapatija i nudi mu slatku, satvičnu hranu – kokosovu jezgru, raznovrsno voće, u pari kuvane rolnice i kuglice modaka. Slon se hrani travom, šećernom trskom, mladicama bambusa i grančicama banjan drveta. Verujući ljudi nude Ganeši tokom obožavanja travke, listove i cveće iz prirode. Ganeša, sa slonovskom glavom, slavi se kao izvor ljubavi, vere, inteligencije, vođstva i milosti.

Pogledajmo još jednu ulogu koju ima Ganeša. Kada je Šiva u ekstazi i izražava to kao Kosmički ples – ples Natarađe – Ganeša, gospodar ritma i takta, vodi ostale bogove i obeležava ritam na mrdangamu (dobošu). Zato se bogovi raduju kada se Ganeši prinese puđa pre nego bilo kom drugom.

Čovek je vezan za tri sklonosti: kama (žudnja za posedovanjem). Kada ta želja nije ispunjena, javlja se kroda (bes). A kada je ispunjena, dolazi loba (pohlepnost). Ako je čovekova želja korisna, Božansko će izliti milost. Ganeša nema želju, ni bes, ni pohlepu. Njegova milost je dostupna svima koji traže dobro i božansko. Pogledajmo njegovo vozilo – miša! Miš je biće kojeg miris vodi, čak i u propast. Ljudi su, slično tome, žrtve vasana (impresije i sklonosti iz prošlih života). Ganeša umiruje i potiskuje vasane koje pogrešno vode čoveka i stvaraju nesreću.

Pošto je i miš tako poštovan, on učestvuje u obožavanju Ganeše. Veza sa bogovima – bilo kao vozilo, ukras, predmet ili pomoćnik – daje poseban, sveti status objektima, životinjama i ljudima. Slonovi, lavovi, orlovi, zmije, majmuni i mnogi drugi su time božanski uzdignuti.

Danas je dan Ganešine svetkovine. Pošto Ganeša predvodi kada se bogovi prizivaju i obožavaju, ovaj praznik predvodi dugi niz festivala koji slede – Navaratri, Dipavali, Sankranti, Šivarati. Dužnost na ovaj dan jeste da se kontemplira o univerzalnoj i večitoj Istini oličenoj u Ganeši, i da se On obožava sa čistoćom i verom, moleći za Njegovu milost koja može sprečiti greške i podstaći napredak u svim nastojanjima ka dostizanju najvišeg cilja.