Rođendan 2004

Posvetite svoj život služenju društvu

Božanski govor koji je Bhagavan Šri Satja Sai Baba održao 23. novembra 2004. godine u Prašanti Nilajamu
Božanska poruka 79. rođendana

Sve vaše obrazovanje i položaj koji zauzimate u društvu, sva vaša dela milosrđa i služenja imaju malo vrednosti bez četiri vrline: istine, ispravnosti, ljubavi i mira.

Utelovljenja ljubavi, svi vi zaboravljate svrhu dolaska na svet. Gdegod se nalazite, morate zapamtiti tri stvari: Odakle ste? Gde ste u ovom času? Koja je svrha vašeg dolaska ovamo? Pretpostavimo da želite da ubacite kovertu i pismo u poštanski sandučić, tada morate napisati adresu pošiljaoca i adresu primaoca. Ako te dve adrese nisu napisane, kuda će otići pismo? Otići će u ured za izgubljena pisma. Slično tome, vi ste sada na svetu bez te dve adrese. Možete lako zamisliti šta će se dogoditi takvom pojedincu. Zato morate sami pronaći odgovor bar na jedno od ova tri pitanja. Inače će vaš život biti uzaludan.

Evo priče. Poslovni ljudi u istočnom i zapadnom području delte reke Godavari, u državi Andra Pradeš, prelaze reku čamcem. Jednom je tako čamcem putovao neki poslovni čovek. Obično ljudi vole da razgovaraju s nekim za vreme vožnje kako bi zaboravili dosadu putovanja. Zato je poslovni čovek počeo razgovor s lađarom, da mu brže prođe vreme. Pitao ga je: "Imaš li novine?" Lađar je odgovorio: "Gospodine, nemam novine jer ne znam ni da čitam ni da pišem." Poslovni čovek je na to prokomentarisao: "O, ako ne znaš da čitaš ni pišeše, jedna četvrtina tvoga života izručena je vodama Ganga." 
Lađar je bio žalostan zbog svog jadnog stanja, te je ućutao. Nakon nekoliko minuta, poslovni čovek je ponovno upitao: "Dragi moj, znaš li trenutnu cenu zlata i srebra na tržištu Bombaja?" Lađar je odgovorio:"Gospodine, nemam nikakva iskustva u poslu sa zlatom. Zato ne znam cenu ni zlata ni srebra."Tada je poslovni čovek rekao: "Ako to ne znaš, pola tvoga života je prepušteno vodama Ganga." Razgovor se nastavio. Primetivši da lađar ima sat na ruci, čovek je upitao koliko je sati. Mada je siromašni lađar imao sat na ruci, nije znao da gleda na sat, a poslovni čovek ga je opet upitao: "Zašto onda nosiš sat na ruci?" Lađar je odgovorio: "Mada ne znam da gledam na sat, danas je moderno imati sat na ruci. Zato ga nosim."
Na to je poslovni čovek rekao: "Ako čak niti to ne znaš, tada je tri četvrtine tvoga života prepušteno vodama Ganga." U međuvremenu je počelo veliko nevreme i na reci su se podigli talasi. Čamac se počeo ljuljati gore – dole, i postalo je nesigurno. Sada je lađar upitao poslovnog čoveka da li zna da pliva. Ali on je odgovorio da nažalost ne zna. Sad je bilo vreme da lađar odgovori: "Tada je ceo vaš život prepušten vodama Ganga!"
Danas smo svi u istoj takvoj situaciji, plovimo vodama ovoga sveta. Ali se nažalost ne trudimo da shvatimo zašto smo ovde, šta moramo da naučimo na ovome svetu, kuda moramo da idemo, a saznavši to, kako možemo tamo da stignemo. I zato, jer ne znamo sve te aspekte, ceo naš život je prepušten vodama Ganga. Zbog toga moramo najprije pokušati da odgovorimo na pitanja: "Zašto smo došli ovamo? Šta ovde treba da saznamo? Kuda nakon toga odlazimo?" Ako ne možemo odgovoriti bar na jedno od tih pitanja, naše životno putovanje biće bez smisla. Samo ako smo svesni adrese odakle smo i kuda idemo, kao i svoje sadašnje adrese, naš život će nešto značiti.

Dr Majkl Goldštajn (predsednik Prašanti veća i Svamijev poklonik) i njegova supruga često posećuju Putaparti. Kad sam jednog dana išao na koledž, on me upitao može li me otpratiti do koledža. Rekao sam mu da pođe sa mnom. Dok smo se vozili automobilom, upitao sam ga kakav je njegov program. On je odgovorio da se danas vraća kući. Savetovao sam mu da odgodi putovanje, ali on mi je rekao: "Svami, ići ću danas, ali ću drugog dana odleteti iz Bombaja." Na to sam mu odlučno rekao: "Ne pričaj mi više o tim stvarima. Ako kažem da ne ideš, onda je to konačno."

Goldštajn nije shvatao da će sâm njegov život biti u velikoj opasnosti ako odluči da otputuje istoga dana. Napokon sam mu rekao: "Dobro, idi ako želiš." Tada se on vratio u svoju sobu, spakovao se i odleteo za Bombaj. Nakon toga se ukrcao u avion za Ameriku. Uskoro nakon uzletanja aviona, ustanovilo se da se u avionu nalaze dva otmičara aviona. Atmosfera među posadom postala je veoma napeta. Otmičari su stali na ulaz u avion. Druga dvojica su hodala naokolo s puškama uperenima u putnike. Tek tada je Goldštajn shvatio zašto je Svami želio da ne otputuje onoga dana. Sada nije mogao učiniti ništa drugo nego se moliti Svamiju kao jedinom utočištu. Njegova supruga je velika Svamijeva poklonica. Ona je počela da ponavlja Svamijevo ime: Sai Ram, Sai Ram, Sai Ram.

Kad je avion bio već visoko u vazduhu, otmičari su počeli da pucaju u putnike. Putnici su bili zaprepašćeni. Nisu znali što da rade. Budući da su otmičari otvorili vatru, avion je uskoro bio pun mrtvih tela. Goldštajn i njegova supruga sedeli su u prednjem delu aviona. Otmičari su počeli da pucaju u putnike u njihovoj blizini. Pomislili su da je sada došao red i na njih. Goldštajn je tada rekao svojoj supruzi: "Svami mi je savetovao da ne otputujem danas, ali nisam Ga poslušao i zato smo sada u toj situaciji." U međuvremenu je jedan otmičar  pogledao u bračni par. Međutim, Goldštajnova supruga je stalno ponavljala Svamijevo ime, zaboravivši sve ostalo. To je učinilo čudo i njegova supruga je bila spašena. Goldštajn je tada ustao i stao na ulaz. Otmičari ga nisu primetili iako je bio krupan čovek.

Tako je Svamijevom milošću spašen i Goldštajnov život. Oni su ostali u avionu kao taoci dugo vremena bez hrane, vode i sna. Bili su očajni. Goldštajnova supruga bila je veoma odana Svamiju. Obično žene imaju više odanosti od muškaraca. To ne znači da i muškarci nisu odani, ali oni to ne pokazuju na spoljašnji način. Goldštajnova supruga je savetovala muža da se ne brine, već da misli na Svamija.

U to vreme otmičari su nemilosrdno ubijali muškarce, žene i decu. Goldštajn i njegova supruga nastavili su da se mole Svamiju. Sai Ram, Sai Ram, Sai Ram…tiho su se molili, sklopivši oči. U međuvremenu je otmičarima ponestalo municije i policija ih je uhvatila. Goldštajn i njegova supruga bili su oslobođeni, pa su se ukrcali na drugi avion za Ameriku. Ali teška muka koju su preživeli progonila ih je i dalje. Nakon nekoliko dana policija je došla  da ih pita o svemu što se dogodilo u avionu. Goldštajnu su ponudili odštetu, ali on nije hteo da je primi.
Nakon dva ili tri meseca došao je ponovno u Putaparti. Sad je iz sopstvenog iskustva znao da se ne treba ničega bojati ni u kakvim uslovima ako se ponavlja Božje ime. Nakon Svamijevog daršana vratio mu se mir. Od tada, kad bi ga Svami pitao za njegovo putovanje kući, on bi uvek sve prepustio Gospodovoj volji. Shvatio je da je najbolje prepustiti se Svamijevim rukama. Goldštajn je tako postigao nepokolebljivu veru u Svamijeve reči, i čvrsto ih se držao.

Danas ljudi ne shvataju odakle su došli i kuda idu. Samo kad dožive slična iskustva, shvate moć vere. Oni su došli na ovaj svet i nekako tu provode vreme. Kad ih neko pita kako žive, oni odgovaraju da su došli na svet zato da uživaju u jelu i piću. Istu istinu objasnio je ovako Adi Šankara u svojoj poznatoj pesmi Bhađa govindam:     

Bhađa govindam, bhađa govindam,
govindam bhađa modha mathe.
Samprapte, sanihithe kale
nahi, nahi rakšati dukrun karane.

O, ludi čoveče, prizivaj ime Govinde.
Gramatička pravila neće ti pomoći
kad ti se približi kraj.

Kad pitate ljude zašto su se rodili, većina njih odgovara da su tu zato da jedu, piju, spavaju i onda umru. Ta pretpostavka je potpuno pogrešna. Ima nekoliko stvari u životu koje čovek treba da postigne. Svrha čovekovog rođenja nije uživanje u hrani i udobnostima. Svrha čovekovog života je sasvim drugačija, a ljudi su je zaboravili. Morate ispuniti svoj život i oplemeniti svoje rođenje. Telo se pojavi, poraste i umre, propadne. Ali pre toga mora ispuniti svrhu zbog koje je došlo na ovaj svet.

Utelovljenja ljubavi, 
na životnom putu se javljaju iskušenja i patnje. Čovek treba da stekne snagu koja će mu pomoći da se hrabro suoči s njima. To je moć duhovnosti. Ne sme gubiti veru i prestati da se trudi na sredini puta. Na tom okeanu života - bhavasagara biće, naravno, nemirnih talasa koji će bacati amo – tamo vašu barku, a ona će se propinjati gore – dole.

O, Gospode, uhvaćen sam ovim ciklusom rađanja i umiranja.
Stalno doživljavam agoniju boravka u majčinoj utrobi.
Veoma je teško preći ovaj okean svetovnog života.
Molim Te, prevedi me preko toga okeana, 
podari mi oslobođenje!

Svrha ljudskog rođenja nije da se čovek ponovno rađa iz majčine utrobe, da uzalud provodi život i na kraju se odvoji od sveta. On je rođen na tom svetu s posebnom svrhom. Zato treba shvatiti svrhu svoga života i posvetiti se Bogu. Obrazovanje, rad i novac koji zaradi, sve to treba trošiti s određenom namerom. Današnji studenti stiču obrazovanje da bi zarađivali za život. Oni postižu akademske titule s jedinom svrhom - da zarade novac. Šta ima tako veliko u borbi da se napuni stomak? Lisice i psi takođe pune svoje stomake. Možda ste u cirkusu videli da čak i majmuni nauče nekoliko vrsta veština. Vi, koji ste se rodili kao ljudska bića, ne smete se ponašati poput pasa, lisica i majmuna. Ako to činite, kakve svrhe ima vaše obrazovanje? Obrazovanje koje ste stekli mora se ispravno koristiti. Samo će tada ono nešto značiti i daće snagu vašoj ličnosti. Ipak svrha vašega života nije samo sticanje obrazovanja i postizanje akademskih titula. Naravno, možete studirati, ali to nije dovoljno ako studirate samo zbog akademskih titula. 

Možete li obrazovanima nazvati sve one
koji znaju čitati i pisati?
Može li se obrazovanim nazvati neko samo zato
jer je stekao akademske titule?
Je li obrazovan onaj koji nije stekao vrline?
Ako vam obrazovanje treba samo zato da biste preživeli,
zar i ptice i životinje ne preživljavaju?

Obrazovanje samo onda nešto znači ako ga koristite kao cilj svoga života i kao sredstvo za preživljavanje. Zato svako ljudsko biće mora imati na umu svrhu života. Kakva korist ako preterujete u svom uspehu misleći: "Postigao sam stepen mastera (M.B.A.) - imam nekoliko titula." Te se titule moraju ispravno koristiti. Samo čovek ima moć da ostvari svrhu svog života. Ako je neko zadovoljno misli: "Ja sam čovek i obrazovan sam, zaradio sam mnogo, imam priličan bankovni račun, školovao sam svoju decu i omogućio im visoko obrazovanje u inostranstvu", treba da zna da to nije svrha života. To nije jedina svrha u životu. Nikad ne smete zaboraviti zašto ste rođeni na ovom svetu. Danas ste nažalost to zaboravili i uživate u jalovim aktivnostima. Dok god živite, morate osećati mir, morate to doživljavati do zadnjega svoga daha. Morate postići istinsko i trajno blaženstvo.

Mahatma Gandi je studirao u Londonu i postao advokat. Želeo je da posveti svoj život služenju društvu, koristeći pri tom svoje obrazovanje. Zato se, nakon povratka u domovinu, pridružio Indijskom nacionalnom kongresu. Žrtvovao je celi svoj život za postizanje nezavisnosti zemlje. Počeo je da nosi jednostavan dhoti, a komadom tkanine prekrivao je gornji dio tela. U vreme borbe za slobodu bio je podvrgnut mnogim teškoćama na severu Indije. U Laknou ga je policija istukla štapovima.
Ali uprkos teškoćama i telesnim mučenjima, on nije napustio svoju odluku da postigne nezavisnost svoje zemlje. Počeo se baviti advokaturom. Čak ni tada njegov život nije bio lak. Pridružio se pokretu za nezavisnost u korist Indijskog nacionalnog kongresa, ali se time izložio velikim stradanjima i mučenjima Britanaca. Ipak, nije se predao. Njegova supruga Kasturba, bila je plemenita žena. Uvek je služila svoga muža s vernom odanošću, čak i onda dok je Gandi bio u zatvoru. Istovremeno bavila se služenjem domovini. U svim njenim delatnostima štitio ju je taj njen duh požrtvovanosti. U danima njihovog učešća u pokretu za nezavisnost, bilo je trenutaka kad je bila odvojena od svog supruga. Ali Kasturba se mirila sa situacijama, smatrajući da je sve što se dogodi samo za njeno dobro. Napokon je zemlja postigla nezavisnost i Džavaharlala Nehru je postao predsednik vlade.

Subaš Čandra Bose je bio drugi vođa pokreta za slobodu koji je imao dobro srce i bio velik patriota. Samo trudom takvih ljudi koji su se žrtvovali, mogla je zemlja postići nezavisnost. Međutim, ne radi se samo o političkoj nezavisnosti koju treba želeti – svatantra. Moramo postići i duhovnu nezavisnost - svarađja. Politička nezavisnost je prolazni fenomen. To je sloboda od strane vladavine, dok se duhovna sloboda tiče srca i postiže se srcem.

Dragi studenti,

morate biti spremni da žrtvujete i svoj život za domovinu. Vi niste telo. Telo je samo instrument i sredstvo za postizanje nečega višeg i plemenitijeg. "Telo je poput odeće koju nosimo. Pre ili kasnije odeća će se istrošiti. Do tada telo treba ispravno održavati. Samo požrtvovanošću čovek može postići jogu. To su objavile i Vede. Besmrtnost se ne postiže delovanjem, potomstvom ni bogatstvom, već jedino požrtvovanošću. Kad ste već rođeni kao ljudska bića, morate posvetiti svoj život služenju Bogu i neprestanoj kontemplaciji. Ako tako postupate, neće vas mučiti nijedna fizička bolest.

Evo primera koji bih želeo da vam ispričam. Kad sam pre kratkog vremena bio u Bangaloru, ovo telo je palo u kupatilu. Obično su mi dva studenta pomagala i služila mi. Ja sam im rekao: "Nisam vezan za telo. Možete operisati ovo telo, ali ja nemam nikakve veze s njim. Ja nisam ovo telo. Ali dok je ono ovde, moram obavljati svoj posao. Doktori su hteli da me zamotaju zavojima, ali ja nisam pristao na to. Savetovali su mi operaciju kako bi se prelom brže zacelio. Položio sam ovo telo u ruke lekara i dopustio im da učine što god su želeli. Ja sam i posle operacije hodao kao i sada. Nemam nikakvih bolova niti patim. Neki poklonici su zabrinuti, misle da Svami teško hoda i možda je podvrgnut velikim bolovima. Želeo bih da ponovim da me ništa ne boli i da ne patim. Do danas me ništa nije bolelo. Ako tako žrtvujete svoje telo, moći ćete da postignete sve u životu. Štagod radim, govorim uvek ono što radim. Čovek treba da učini ono što kaže i kaže ono što čini. Na to ukazuju ovi stihovi.


Plemeniti su oni čije su misli, reči i dela u savršenom skladu.
Zli su oni kojima nedostaje sklada.

Sklad je prava čovekova priroda. Ja mogu stajati veoma dugo, mada su mi doktori savetovali da to ne činim. I sada već dugo stojim. Ništa me ne boli. Ne uzimam nikakve lekove, ne nosim nikakav zavoj. Ja dajem primer svojim postupcima.

Dragi studenti,

telo može podneti mnogo patnje. Ono je poput vodenog mehurića, a um nalikuje ludom majmunu. Zato ne smemo slediti ni telo ni um, već svest. Moramo negovati svest o atmanu. Ako to učinimo, nikakvi bolovi ne mogu nas zabrinjavati. Ja podnosim sve ove nevolje samo zato da bih vas nešto naučio. Ne osećam nikakve bolove. Govorim vam istinu. Ne prikrivam činjenice. Ne znam za bolove, niti ih osećam. A s teškoćama se treba suočiti hrabro. Samo da vas naučim da budete postojani i hrabri, preuzeo sam te bolove. Morate slediti moj primer. Ne obazirite se na patnje tela, napustite vezanost za telo. Morate koristiti telo za ispravne aktivnosti, posvetite telo služenju Bogu. Naše telo je dar Božji. Zašto nam je Bog dao ovo telo? Samo zato da ga posvetimo služenju Gospodu.

Utelovljenja ljubavi, telo ste dobili zato da s njim obavljate sveto delovanje – karma. Neki ljudi se čude zašto Svami nije umoran, mada je izvrgnut tolikim fizičkim patnjama. Naročito žene brzo primete znakove slabosti. Želim da vas uverim da održavam stalnu telesnu težinu i dobrog sam zdravlja. Nisam se ni udebljao niti oslabio. Mogu brzo da hodam, ali se uzdržavam od toga da zadovoljim doktore. Oni su mi posebno zabranili brzo hodanje. Savetovali su mi: "Svami, molimo Te da ne hodaš brzo. Uvek neka uz Tebe budu dva mladića da ti pomažu." Samo da ih zadovoljim, držim ta dva mladića uz sebe. Ja im ne uzrokujem nikakve neugodnosti. Oba mladića, i Arun i Prusti odlaze na svoja radna mesta osim što mene služe. U trenutku kad pozovem Prustija, on odmah dojuri. Zamolim ga za čašu vode i on je odmah donese. Tako mi oba ta mladića stalno pomažu. Služe me s velikom odanošću i s mnogo ljubavi. Ja nikom ne uzrokujem nikakve neugodnosti.

Utelovljenja ljubavi,

danas slavite Svamijev rođendan. Da, telo ima datum rođenja. Ovo telo navršilo je već sedamdeset osam godina i ušlo je u sedamdeset devetu. Ali izgledam li ja kao starac od sedamdeset devet godina? Ne, ne! Ne samo sada, nego i posle osamdeset i devedeset godina izgledaću ovako. Nikad neću zavisiti ni od koga. Moje oči i zubi su u savršenom stanju. Normalno sa sedamdeset devet godina čovek izgubi sve zube, a njegov vid napada mrena, dok mu se koža nabora. Ali ja nemam bora. Ja neću ostariti. Zapravo, ja nisam star. I vi negujte takvu hrabrost i poverenje, pa ćete se sigurno osećati dobro. Ne samo ja, nego i svi vi morate biti zdravi. Ali vi kvarite svoje zdravlje krivo koristeći svoju fizičku snagu na mnogo načina.

Ako telo koristite ispravno, moći ćete da se dobro osećate uz pomoć Svamijeve milosti. Moći ćete da služite mnoge ljude, zdravog tela i uma. Zato morate održavati svoje telo u dobrom stanju kako biste služili drugima, a ne zato da pokazujete svoju lepotu. Čak i moje telo treba da služi drugima. U službi čovečanstvu spreman sam da učinim sve, čak i da žrtvujem svoj život. I vi morate biti tako uvek spremni da služite drugima. Nikad ne mislite da je telo važno. Ali nemojte ni rasipati svoju fizičku snagu. Koristite ispravno svoje telo.
Morate takođe steći i dovoljno mentalne snage da završite svoje obrazovanje i posvetite svoj život služenju čovečanstvu. Budite uvek spremni da se hrabro suočite sa svakom situacijom u životu. Takva bi trebalo da bude prava priroda čoveka. Kadgod se traži vaša pomoć, morate odmah odgovoriti i reći: "Ja sam spreman, ja sam spreman, ja sam spreman." Negujte takvu hrabrost i poverenje u sebe, budite primer celom svetu.

Telo je leglo prljavštine i sklono je bolestima.
Od vremena do vremena podložno je promeni.
Ne može preći okean samsare.
Ono nije ništa drugo nego spoj kostiju.
O, ume, nemoj se zavaravati iluzijom da je telo večno.
Umesto toga, potraži utočište uz božanska lotosova Stopala.

Vi tražite utočište uz Gospodova lotosova stopala. Ne obazirite se ni na kakvu patnju fizičkog tela. Služite svoju domovinu najviše što možete. Iskoristite svaku i najmanju priliku da služite zemlji i društvu. Čak i mala pomoć koju ste ukazali nekoj starici na koju ste naišli na svom putu, i to je služenje. Nemojte nikad pitati: "Šta ću dobiti ako pomognem toj ženi?" Čak i tim malim služenjem, stičete velike zasluge. Zato, služite i dalje. Nema veće sadhane od služenja bližnjih. Nema spasenja bez služenja – seva bina nirvana nahi.
Ne obazirite se ni na kakve neugodnosti na koje možete naići služenjem svojih bližnjih.

Nemam nameru da na veliko slavim svoj rođendan. Moja je jedina namera da svoje telo održim u dobrom stanju, jer telom služim drugima. Budite uvek spremni da posvetite svoj život služenju društvu. To je pravo služenje.

Bhagavan je završio Svoj govor bhađanom: Hari bhađana bina sukha šanti nahi…

 

izraz - izručiti vodama Gange je kolokvijalni način da se kaže kako je nešto sasvim izgubljeno
M.B.A. – Master of Business Administration – magistar poslovnog upravljanja