Mahašivaratri 2004

Govor održan 19. februara 2004. povodom Mahašivaratrija.

 

Naćiketa, sin Vađašravasa, molio se gospodu Jami da ga pouči atma vidji.Onda je gospod Jama rekao: „O, sine besmrtnosti! Prvo uspostavi vezu sa izvorom iz koga si došao u svet.“ Još je posavetovao Naćiketu da, pošto je telo nepostojano kao vodeni mehur, a um brz i nestalan, oboje treba odbaciti, što znači da im ne treba pridati ni malo značaja, a da napore treba uložiti u to da se shvati najdublja Istina.

Gospod Kailaša je manifestovao svoj božanski lik sa polumesecom koji mu ukrašava glavu, hladna voda Ganga mu teče niz upletene kovrdže, sa blistavim okom na sredini čela i ružičastim vratom koji se presijava kao kupinov plod. Zmije su mu narukvice i pojas, celo telo mu je posuto vibutijem, čelo ukrašeno tačkom kumkuma, rumene usne presijavaju se od betelovog soka, zlatne naušnice sa dijamantima klate se na njegovim ušima i celo tamnoputo telo sija božanskim sjajem.
(stihovi na teluškom)

„Naćiketa! Ne moraš da tragaš za Gospodom Išvarom jer je On tu, u tebi“, rekao je gospod Jama.

Dragi studenti i poklonici!

Morate da shvatite pravo značenje i filozofiju na kojima počiva praznik Šivaratri. Prvo shvatite da niste fizičko telo koje je smrtno i nestalno. Na ovaj svet predmeta treba da gledate sa đnana kašu (okom mudrosti), ne sa čarma čakšu(fizičkim okom). Životinje, insekti, ptice i zveri gledaju ovaj svet fizičkim očima. Ako ga i vi posmatrate fizičkim očima, kakva je razlika između vas i tih bića? Onda ćete prosto ostati životinja, ptica, zver ili insekt. Nećete moći da razumete svoju pravu prirodu koja nadilazi fizički svet.
Morate da razumete transcendentalnu stvarnost koja nadilazi telo i um. To možete samo uz pomoć đnana čakšu (oka mudrosti). Telo je kao vodeni mehur. Nestaće pre ili kasnije. Vi niste telo koje se rađa, raste, propada i na kraju umire. Zbog toga je gospod Jama savetovao Naćiketu da shvati da za atma tatvu nema ni rođenja ni smrti.

Onda se postavlja pitanje šta je atmaAtma nema oblik. Ona je beskrajna, neopisiva i neizmeriva. Nirgunam, niranđanam, sanathana niketanam, nitja, šudha, budha, mukta, 
nirmala svarupinam (atma je bez osobina, čista, poslednje utočište, večna, neuprljana, prosvetljena, slobodna i otoletvorenje svetosti). Atma tatva deo je svakog pojedinca, svakog bića, u obliku svesnosti. Istraživanje svetovnih stvari je besmisleno, to je zaludan posao. Gospod Jama je savetovao Naćiketu da shvati to načelo, koje kada shvati, postaće mu jasno i sve ostalo. Telo se rađa, raste, propada i umire. Ali atma nema takve osobine. Ona je večiti svedok svega što se događa u svemiru. Zbog toga morate shvatiti atma tatvu. Tako je govorio gospod Jama Naćiketi.

Atma je večna, ne rađa se niti umire. Nema početka, sredine niti kraja. Ona je sveprisutni i večiti svedok. 
(stihovi na teluškom)

Pogledajte! Ovde svetli nekoliko električnih sijalica. Mada su sijalice različitih veličina, boja i jačina, električna energija koja se kroz njih manifestuje kao svetlost je jedna ista. Slično tome, ista božanska snaga je prisutna u svakom biću i pokreće ga. To je atma tatva. Često govorim o sathji (istini), dharmi (ispravnom delovanju), šanti (spokoju) i premi (ljubavi). Sathja je električna struja; dharma je žica kroz koju struja prolazi. Šanti jesijalica a prema je svetlost. Ako želite da postignete atmaanandu (atmičko blaženstvo), treba da se držite sathje i dharme. Zbog toga drevna kultura Bharata savetuje celo čovečanstvo sathjam vada (govori istinu) i dharmam čara (postupaj ispravno)Nasuprot ovom plemenitom načelu, šta se danas događa? Sathajam uaadha (ljudi ubijaju istinu) i dharmam čera (ispravno delovanje je u zatočeništvu). Ne, ne. To nije ljudskost. Govorite istinu i postupajte ispravno.

Gospod Jama je rekao Naćiketi: „Ovo ljudsko telo je kao vodeni mehur koji se jednog dana mora rasprsnuti. Zbog toga, spoznaj atma tatvu koja je stvarna i večna“. Tu atma tatvu morate spoznati ne uz pomoć čarma čakšu (fizičke oči), većđnana čakšu (očima mudrosti). Onda se postavlja pitanje šta je đnana (mudrost)? Da li je to fizičko znanje ili sekularno znanje ili znanje o objektima u prirodi? Nije ništa od toga. Doživeti načelo nedvojnosti je istinska mudrost (advaita daršanam đnanam). Atma prevazilazi ime i oblik. Gospod Jama je stoga savetovao Naćiketu da dosegne atma đnanu.

Danas ljudi luduju tragajući za duhovnim znanjem. Usvajaju na sijaset tehnika i položaja tela i to nazivaju duhovnom sadhanom. Ali ništa od toga ne pomaže da se postigne atma đnana. Ono što je važno je prema koja tiho struji u svim oblicima duhovne sadhane. Spoznajući da je deha (telo) nepostojane prirode, čovek mora spoznati unutrašnjeg stanovnika (dehi), koji nije drugo do večna atma.

Telo je sačinjeno od pet elemenata i mora nestati pre ili kasnije, ali unutrašnji stanovnikniti se rađa niti umire. Za njega ne postoje vezanosti i on je večiti svedok. Zaista, unutrašnji stanovnik koji je u obliku atme zaista je Bog sam.  (stihovi na teluškom)

Istinska i večita atma tatva sastavni je deo našeg tela. Ona se može spoznati samo očima mudrosti (đnana netra). Morate postepeno popuštati dehabhimana(vezanost za telo) i negovati atmabhimana (ljubav prema atmi). Vi mislite da ste telo i vezujete se za njega. Sve dok traje proces udisanja i izdisanja, vi ga smatrate svojim. Kada se taj proces zaustavi, ne znate šta se to događa.

Ljudsko telo nas, kroz svoju nestalnu prirodu, uči jednoj velikoj istini, naime, „SOHAM“ (ti nisi ništa drugo do večna atma tatva). Kada udahnete, proizvodite zvuk „So“ a dok izdišete „ham“. Proces udisanja predstavlja život, a izdisanja smrt. Ako želite da prevaziđete život i smrt, dovoljan je samo jedan tren. Morate da odustanete od vezanosti za telo, što vam ja pokazujem iz dana u dan. Ovo telo koje sam uzeo na Sebe prolazi kroz različite patnje. Kao što patite vi patite od fizičkih boljki, i ovo telo pati. Ali ja toj patnji ne pridajem značaj. Nekoliko studenata i poklonika je izrazilo bojazan da i ja prolazim kroz patnju dok lingam izlazi iz mog tela. Bez sumnje je vaša zabrinutost iskrena, ali ja ne osećam nikakav bol. Pošto nisam telo, ne prolazim kroz bol.

Na primer, ovo je maramica (drži maramicu u ruci). Sve dok ovu maramicu smatrate svojom, podižete je, brišete njome lice i pažljivo vraćate na mesto. Da li je, samo zato što je vaša, prihvatate i kad je prljava? Ne, nikako. Odmah je bacate. Na isti način, treba da shvatite da se razlikujete od tela. Patnjama tela ne treba da pridajete nikakav značaj. Svi ti predmeti koje smatrate svojima moraćete jednog dana da bacite. Kada nešto ne smatrate svojim, ne osećate bol kada ga odbacujete. Ovo telo je prošlo kroz nekoliko oblika patnje, od kojih je poslednja bila prelom kuka.
Telo je na kraju skup indrija (čula). Ono što se desilo tiče se samo tela, ne i mene. Kada usvojite takav stav, zadobićete mir. Na primer, ako vidite da vam mrav mili po ruci, ako pokušate da ga zgnječite iskusićete još bola. Zašto biste toliko patili zbog malog insekta koji vam mili po telu? Samo zato što živite u prividu da ste telo. Oko vidi nešto. Ali ono što vidi možda nije istinito jer će se nakon nekog vremena promeniti. I ono što su uši čule može se posle nekog vremena promeniti. Isto tako, i hrana koju jedemo će se posle nekoliko sati promeniti. U ovom svetu nema ničeg trajnog. Morate to spoznati. Morate istraživati šta je ono što ostaje nepromenljivo u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ako bih vas ovoj istini učio navodeći velike šloke i mantre, možda ne biste mogli da razumete tu prostu istinu. Ako to povežemo sa vašim svakodnevnim iskustvom, bolje ćete razumeti.

Pre izvesnog vremena kada sam polomio kuk odneli su me u bolnicu. Lekari su planirali da izvrše veliku ortopedsku operaciju. Rekao sam im: „Radite šta hoćete. Ovo telo je vaše. Ja nisam telo. Mene telo ne kontroliše. Ja sam ja“. Lekari su obavili tu veliku operaciju. Ali ja nisam osećao bol. Kakav god da je bol bio, samo je telo patilo, ne i ja. Ako i vi usvojite sličan stav, nećete osećati bol. Zbog toga postepeno smanjite vezanost za telo. Vi se poduhvatate i neke sadane. Šta je pravo značenje sadane? Sadana nije samo usvajanje znanja o prirodi tela. U stvari, potrebno je da zaboravite na telo i usredotočite se na atmičko blaženstvo. Kako ćete postići to blaženstvo? Može se postići samo kroz premu (ljubav). Ako imate čistu ljubav, sva vaša patnja biće otklonjena.

Zbog toga, negujte čistu i nesebičnu ljubav.. Recimo da sretnete osobu koja je neprijateljski raspoložena prema vama. Ako je mrzite i odmaknete se od nje smatrajući je za neprijatelja, udaljenost između nje i vas se još više povećava. S druge strane, ako je pozdravite s ljubavlju rečima „Zdravo! Kako si?“, ona će prirodno odgovoriti s ljubavlju. Tako, ako oboje pozdravite jedno drugo s ljubavlju, ne ostaje mesta za mržnju. Ono što osećate prema drugima i oni osećaju prema vama. Isto značenje je sadržano u vedskoj misli: „Kakva su ti osećanja, takav i ti postaješ“. Danas sva naša negativna osećanja usmeravamo na druge. A u stvari ne bi trebalo da pokazujemo zlu volju ni prema kome. Sva negativna osećanja su samo prolazni oblaci. Ona dolaze i prolaze. Sunce nije vidljivo dok je skriveno gustim oblacima. Čim se oblaci raziđu, vidimo sunce. Slično tome, kada se negativna osećanja raziđu, ostaje čista ljubav. Ljubavlju možete postići sve. U stvari zavladaćete celim svetom uz pomoć ljubavi. Ljudi kažu da rade meditaciju i ujutru i uveče. Ali kakva se meditacija odvija? Kakve su dobrobiti te meditacije? Koliko traje njeno dejstvo? Ni trenutak. Zapamtite, sve svetovno su samo prolazni oblaci. Zbog toga se nemojte njime puno baviti.

Jednom je Čaitanja Mahaprabu šetao pijacom, pevajući božije ime. U stvari je on ushićeno plesao. Neki ljudi su, videvši ga, pomislili da je neki ludak. Oteli su mu mridangu. Ali on se nije uvredio. Počeo je da peva božansko ime udarajući u cimbala. Zli posmatrači su mu oteli i cimbala. Čak ni onda nije hajao, pomislio je da se Bogu možda ne dopada kako u njih udara. Odlučio je da više ne dira cimbala jer je mislio da se Bogu ne sviđaju. Utešio se govoreći da se instrumenti koji su mu oduzeti Bogu ne dopadaju. Na kraju preovladava Božja volja. Takva je bila njegova vera. Otada se oslobodio svih svetovnih vezanosti i usmerio se naprematatvu (načelo ljubavi), koje mu niko nije mogao oduzeti. Čovek mora da stremi za onim što mu drugi ne mogu oduzeti. To je čista ljubav. Nešto odštampano na listu hartije ne može se od nje odvojiti. Tako bi I vaše srce trebalo da bude kao čist list hartije, a ljubav štampa na njoj. To dvoje je neodvojivo. Negujte takvu ljubav.

Ljubav je vaše jedino pribežište gde god da ste, u šumi, na nebu, u gradu ili selu, na gori ili u dubinama morskim.
(stihovi na teluškom)

Gde god da ste, uvek će vas štititi božanska ljubav. Negujte takvu ljubav. To je prava sadana. Sadana nije nešto povezano sa novcem (dhana). Sadana jesalokja, samipja, sarupja i sajuđja.  Nažalost, danas ljudi ne razumeju pravo značenje sadane.

Studenti!

Vi čitate knjige mudraca. Međutim, samo od čitanja nema vajde. Kada čitatepustaka (knjigu), sve što je sadržano u njoj ući će u vašu mastaka (glavu). To znači da pustaka i mastaka postaju jedno. Ne treba tu da se zaustavite. Sve što je smešteno u glavi, mora ući u srce, gde će ostati zauvek.

Utelovljenja božanske atme!

Atma je božanska. Nikada to nemojte zaboraviti. Neki ljudi pronalaze sreću u fizičkoj sadani. Ali zadovoljstvo koje iz nje crpe je samo fizičko i privremeno. Sve što je povezano s vremenom moraće pre ili kasnije da nestane. Morate se vezati za ono što je trajno, večno i stvarno. Božanska ljubav nadilazi sve opise. Ona je najviša. S druge strane, fizička ljubav je trenutna i povezana sa fizičkom vezom. Sve što je povezano s telom dolazi i prolazi. Ali, čista i nesebična ljubav koj izranja iz srca dolazi i postaje sve veća. Takvu ljubav morate negovati. Ona se nikada neće umanjiti. Ne morate nikoga moliti za nju. Ne možete je ni kupiti na tržnici, jer nije na prodaju. Bog je jedini izvor iz koga teče ljubav. Ona se može naći samo u njegovoj radnji. Zato pronađite način da dođete do Njega. Nažalost, danas se ljudi ne trude da dosegnu takvu čistu ljubav čak iako su vrlo blizu izvora takve ljubavi. Čak ni ne shvataju da im je taj dar na dohvat ruke.

Ljudi žude za svetovnim privilegijama i predmetima, misleći kako je velika sreća zadobiti ih. Ne. Oni nikada ne daju pravu sreću. Sreća koja dolazi iz svetovnih stvari samo je trenutna. Samo je Božanska ljubav večno načelo. Zato volite takvu Božansku Ljubav. Možete je dobiti samo od Boga.

Bog se ne rađa niti umire. Nema početka ni kraja. On je prisutan u svima kao večiti svedok. 
(stihovi na teluškom)

 Božanska ljubav je jedina istina. Ona se nikada neće promeniti. Obožavajte takvu nepromenljivu istinu. Potražite utočište u takvoj istini. To je jedina prava sadana za ostvarenje oslobođenja. Šta znači mokša (oslobođenje)? Da li je to život u nekoj palati sa ugrađenom klimom, negde gore u raju? Ne, nikako. Osloboditi se mohe (vezanosti) prava je mokša (oslobođenje). Kao prvo, morate se osloboditi vezanosti za telo. Kada se oslobodite telesne vezanosti, prirodno ćete razviti vairagju (odricanje), koja će vas na kraju dovesti do oslobođenja. Ljubav je jedina staza koja vas može dovesti do oslobođenja. 
Možda ste čuli priču o Mandana Misri, uvaženom učenjaku. Njegova supruga, Ubhajabharati je i sama bila učena. Tokom svog pobedničkog marša, Adi Šankara je sreo Mandana Misru i upustio se u raspravu s njim. Odlučili su da će Mandana Misra postati sanijasin ako bude poražen u raspravi. Odabrali su Ubhajabharati da bude sudija u ovom nadmetanju. Da li bi iko prihvatio predlog da suparnikova supruga bude arbitar? Ali, Adi Šankara nije oklevao da je prihvati kao arbitra, jer je znao da se Ubhajabharati strogo drži istine, na reči i delu. Nepristrasno je sudila i proglasila je Šankaru za pobednika. Mandana Misra je postao sanijasin u skladu sa dogovorom. Ubhajabharati kao njegova bolja polovina (ardhangi) je i sama primila zavet.

Ubhajabharati je živela kao pustinjak kraj obale reke Gang. Mnoge žene su postale njene učenice. Svakoga jutra bi išle na obalu Ganga da se okupaju. Na putu do tamo je živeo jedan sanijasin koga su ljudi smatrali brahma đnanijem (onaj koji je spoznao Brahmana). On se odrekao sveta da bi dosegao istinsku mudrost. Međutim, bio je veoma vezan za sušenu tikvu koju je koristio kao sud za vodu. Jednoga dana je tako ležao, s tikvom pod glavom umesto jastuka, da mu je neko ne bi ukrao. Ubhajabharati je to posmatrala i zapitala učenice ko je on. Jedna od učenica je rekla da je poznat kao Brahma đnani. Onda je Ubhajabharati zapazila: „Iako je mudar, vezan je za tikvu koja mu služi kao jastuk“. Tzv. Brahma đnani je čuo njihov razgovor i razgnevio se. Kada se Ubhajabharati vraćala s učenicama sa Ganga, bacio je tikvu na drum, samo da bi pokazao da nije vezan za nju. Kada je to videla, Ubhajabharati je odmah rekla: „Mislila sam da ima samo jednu manuabhimana (vezanost). Sada vidim da ima još jednu – ahamkara (ego). Kako neko sa ahamkarom abhimanom može biti đnani (mudrac)? To je sanijasinu otvorilo oči. Ničice je pao pred Ubhajabharatijina stopala moleći je da ga nauči istinskom znanju.

Videti mnoštvo je ađnana (neznanje), a videti jedno u mnoštvu je đnana(mudrost). Ubhajabharati je prenosila takvo sveto znanje i preobrazila mnoge pojedince. Pošto je shvatila načelo jedinstva, na kraju je dosegla oslobođenje. S druge strane, Mandana Misra nije mogao da postigne oslobođenje jer je bio uronjen u svetovna osećanja. Ubhajabharati je počela da propoveda stazu mudrosti. Postala je guru svih. Istinski guru je onaj koji rasteruje tamu neznanja i pali svetiljke znanja. Ono što ostaje nepromenljivo u sva tri vremena je prava mudrost. Ljudi su prihvatili Ubhajabharati za gurua jer su njene misli, reči i dela bili u savršenom skladu. Manasjekam vačasjekam karmanjekam mahatma nam(plemenit je onaj čije su reči, misli i dela u savršenom skladu).

Manonašanam (poništavanje uma) je ono za čim zaista treba da tragate. Treba da želite samo Boga. Ne treba da se uplićete u svetovne odnose. To je prava mudrost.

Učenje Ubhajabharati se proširilo na sve strane sveta i postala je veoma uvažena zbog svoje mudrosti. Čak i danas ima mnogo takvih mudrih ljudi. Bez vrlih i mudrih, kako bi bilo svetla u ovom svetu? Međutim, mudrost se ne može zadobiti od pojedinaca. Ona se može postići jedino razvijanjem ljubavi prema Bogu. Prosjak koji dođe na kućni prag govori: „Bhavati bikšan dehi“. On se obraća unutrašnjem stanovniku (dehi), a ne telu (deha). Tako od prosjaka možete naučiti tu najdublju duhovnu istinu.

Čovek može postići visoko obrazovanje, diplomirati pa čak i magistrirati i dospeti na visok položaj.On može nakupiti bogatstvo, vršiti milosrdna dela i steći dobro ime i slavu. Može steći fizičku snagu i uživati dug život i dobro zdravlje. Može biti veliki naučnik, proučavati i propovedati Vede. Ništa od toga nije ravno pravom božjem pokloniku.
(stihovi na teluškom)

Bez sumnje je i svetovno obrazovanje važno da bi se čovek izdržavao, ali ono ne može preneti pravu mudrost. Samo atma vidja (spoznaja sopstva) može vam pružiti večnu radost. Međutim, i svetovno znanje je važno da bismo zadovoljili fizičke potrebe. Ne treba ga sasvim zanemariti. Svetovno obrazovanje je negativno, a duhovno pozitivno. Oba su važna za sadašnju i večnu sreću.

Studenti!
Treba da ovladate sa obe vrste znanja, svetovnim i duhovnim, kao Ubhajabharati. Ali nikada ne zaboravite da je samo atmičko znanje istinsko znanje. Kada njega osvojite, osvojili ste i sve drugo.

Prošle noći sam došao u dvoranu Sai Kulvant u jedan sat. U to se povoljno vreme lingami pojavljuju iz Kailaša. Lingami se sami javljalju po božanskoj volji. Video sam nekoliko studenata i poklonika kako predano pevaju bađane. Ali ko su istinski poklonici? Primetio sam samo mali broj poklonika koji zaista predano pevaju i čistog srca neprestano kontempliraju o božanskom imenu. Na hiljade ljudi je učestvovalo u bađanima. Ali nisu svi pravi poklonici. Tela su im bila u dvorani, ali um nije bio usredotočen na Boga. Oni su mehanički učestvovali u bađanima. To nije pravo poklonstvo. Gde god da sedite, u hramu ili negde drugo, ako su vam misli usmerene na Boga, onda ste pravi poklonik i dosegnućete njegovu Milost. Ako vam se spava, spavajte, to je u redu. Ali i u snu neka vam misli budu usmerene na božansko.

Zar vas nisu ljubav i predanost Bogu potakle da pređete toliki put do Prašanti Nilajama i učestvujete u bađanima za Šivaratri? Razumem vašu predanost. Pravom pokloniku ne treba nikakva udobnost. On ne želi udobnost. Gde god da idete, držite um pod nadzorom i usmerite sve misli ka Bogu. To je prava predanost. To je Ubhajabharati učila svoje učenike. Ako i vi razvijete takvo poklonstvo, život će vam biti posvećen. Nemojte skretati pažnju na fizičku udobnost. Uvek pevajte pančakšari mantru: „Om Namah Šivaja“. Ako je pevate samo usnama, ona će se stopiti sa svetovnim zvucima. Ako pevate božansko ime s potpuno usredsređenim umom, ono će se proširiti celim svetom. Pevanje božanskog imena sa potpuno usredsređenim umom istinska je sadana.

(Bagavan je zaključio govor bađanom Hari Bađana Bina Sukha Šanti Nahi...