Kodaikanal

Nakon svečanosti 14. aprila, Bhagavan se nije pojavio sutradan ujutru. 16. aprila naložio je studentima da pevaju posle podne. 17. aprila, za vreme popodnevnih bađana, Bhagavan je dao znak da želi da govori, pa je smesta i žurno iznet sto s mikrofonom.

Svami je započeo govor stihovima o Abhimanju, sinu-mučeniku braće Pandava koji se upustio u rat protiv moćnih ratnika svrstanih u bojne redove u ratu opisanom u Mahabharati. Darmarađa pokušava da zaustavi Abhimanju da ne ode u rat, ali on ipak odlazi s blagoslovima svoje majke. Čijom greškom je Abhimanju doživeo poraz? Verovatno Krišninom, jer je on sprečio Arđunu da Subhadri, koja je bila uporište Abhimanji, detaljno objasni borbenu formaciju padmavjuha. Kad neko ne poznaje stvari i celini, događaju se nesreće. Slično tome, poklonici i naši studenti su ponizni i odani u neposrednoj Svamijevoj prisutnosti i svašta obećavaju. Ali kada odu, sasvim se promene.

Današnji mladi ljudi slični su glinenim loncima. Ako lonac sklizne iz ruke, razbije se u paramparčad. Da bi voda u loncu ostala čista i hladna, lonac treba spustiti u vodu. Ali kad se on izvadi iz vode, voda iz njega polako ispari. To se događa i s mojim studentima. Od prvog razreda osnovne škole dok ne postignu akademske titule, oni puno obećavaju. Ali kad napuste školu, sve zaborave. Zašto? Kad se posuda izvadi iz vode, nivo vode u njoj se smanjuje, jer je to porozna posuda od blata, a osim toga, podložna je i uticaju vetra. Kad su studenti sa Svamijem, puni su blaženstva. Ali kad napuste koledž, zbog lošeg društva njihova vera opada.

Telo je posuda od blata. U njoj postupno nestaje duhovnog sadržaja, a povećavaju se svetovne želje. Ta se promena ne događa u čoveku sama od sebe. Za nju je odgovorno loše društvo. Vrsta osećaja koji nas ispunjavaju zavisi od vrste prijatelja s kojima se družimo. Zbog svetovne atmosfere, naša odanost nestaje. Ne upuštajte se previše u svetovne odnose. Kad studenti odlaze kući na praznike, ja im kažem: ''Budite oprezni, budite dobri!'' Ne promene se svi, samo neki. Neki neguju u sebi postojane vrednosti.

Dobro društvo nas uzdiže, loše nas povlači nadole. Naše vladanje je odgovorno za rast i opadanje odanosti koja danas postoji u svetu. I to zavisi od društva s kojim se družimo. Pre nego što izađete s prijateljima, upitajte se: ''Hoće li mi to društvo pomoći ili mi naškoditi? '' Ali današnji studenti ne razmišljaju tako.

Dakle, ljudi su poput glinenih lonaca. Kad je lonac neoštećen, koristan je i mi možemo pripremati i hranu u njemu. Ali kad je razbijen, postaje beskoristan. Kad se razbije na drumu, pretvara se opet u blato. Imajući sve to na umu, moramo razlučiti jesu li naša dela dobra ili nisu, kako bismo zaštitili svoje telo. Svi sveti tekstovi o tome govore. Sahranjivanje mrtvih tela u mnogim kulturama simbol je takvog povratka na mesto iz kojeg je telo nastalo. Isto se događa i s ledom kad se otopi – on ponovno postaje voda iz koje je nastao.

Subhadra je na mnogo načina blagoslovila svoga sina Abhimanju. Ali blagoslovi nisu urodili plodom. Zašto? Samo kad razumemo unutrašnje značenje i ponašamo se u skladu s njim, takvi će blagoslovi uroditi plodom. Ako delujemo svojevoljno, čak ni takvi blagoslovi neće nas zaštititi.

Za vreme obreda venčanja, u stihovima kojima se priziva božanska pomoć, a pevaju ih sveštenici, nalazi se i ovaj stih: ''Ovo je najbolji trenutak, ovo je posebno pogodan čas, zvezde i Mesec su ga stvorili….'', i tako dalje. Ali umesto da shvatimo unutrašnje značenje stiha, mi dopuštamo da nas zavede pogrešna predstava kako su neki dani dobri, a neki loši. Trenutak kad je um otvoren dobar je trenutak, a kad um nije otvoren – to je nepovoljno vreme. To nisu dani koje određuju sveštenici jer im u znak zahvalnosti platite obrednim darom – dakšina. Uopšte, danas se slede samo spoljašnji rituali, a ne unutrašnje značenje srca.

Svako mora biti veoma oprezan kad nešto radi ili govori, ili kad nešto preduzima. Kad jednom nešto obećate, držite se svoga obećanja. Ali ljudi danas nešto obećaju, a sutra se više ne drže obećanja.

Abhimanju je objasnio: ''Bolje da umrem nego da moj otac zbog mene izađe na loš glas.'' Arđuna, njegov otac, bio je poznat po mnogim počasnim titulama. Zato ga je majka hvalila govoreći kako mu nisu potrebni ničiji blagoslovi. Biće mu dovoljno njegovo samopouzdanje. Draupadi je izgubila sve svoje sinove dok su spavali. Ovaj jedini sin Subhadre sačuvao je ugled imena svoga oca.

Najgori je greh kad sin ponižava svoje roditelje i prkosi im. Tako je i s poklonicima – ako se neko naziva Sai poklonikom ili poklonikom Krišne, mora imati srca da se brine za sveto ime Saija ili Krišne. Najgori je greh nazivati se Sai poklonikom, a raditi suprotno od onoga što Sai čini. Ili smatrati se poklonikom Rame i tada pogrešno koristiti njegovo ime. Poklonici i studenti moraju biti vrlo odlučni. Kad ljudi saznaju da je neko studirao u našim obrazovnim ustanovama, to bi trebalo da ih ispuni radošću. Danas su naši studenti bili u jednoj tibetanskoj trgovini. Tibetanci su ih prepoznali kao poklonike Sai Babe i srdačno ih pozdravili. Kad postanete poznati zbog svojih dela, vaš će život ostvariti svoju svrhu.

Zato, studenti i poklonici, kad odete od mene, ne sme na vas uticati društvo u kojem se nalazite. Vaši ideali treba da budu čvrsti. Morate biti u stanju da pobedite loš uticaj drugih ljudi. Tada ćete postići oslobođenje – mukti, mokša. Napustiti zabludu – to je pravo oslobođenje. Ako osećate da treba ljubazno da razgovarate s prijateljima i družite se s njima, to je zabluda – moha. Prijatelj često postaje neprijatelj. O bilo kojem da se prijatelju radi, nemojte se upuštati u dublje veze, zadržite se na nivou ljubaznog pozdrava, 'Dobro jutro!', i ništa više od toga. Poštujte prijatelje, ali nemojte postati jedan od njih. Ne slušajte šta vam bilo ko govori. Slušajte svoje srce. Bez odlučnosti da ćete slediti svoje srce, vi uopšte niste ljudi. Ne smete se promeniti ni pod kakvim uslovima. Tuga i jad su prolazni oblaci. Zašto se brinuti zbog njih? Pobrinite se radije da ne pokvarite svoje osećaje u društvu drugih.

Bilo da se radi o majci ili ocu, suprugu, supruzi, ili detetu – ako oni govore protiv vaše savesti, morate smoći hrabrosti da im se oduprete i nastavite svojim putem.

Što je Hiranijakasipu rekao Prahladi? ''Izgovaraj bilo koje ime osim Božjega!'' Prahlada je odgovorio da na ovom svetu nema ništa uzvišenije od Božjeg imena. Kako bi ga promenio, Hiranijakasipu ga je poslao u školu u kojoj su Prahladu učili svašta protiv Boga. Tamošnji učitelji, pod uticajem zapovesti svog kralja, Hiranijakasipua, poučavali su Prahladu da ne izgovara Božje ime. On nije protivrečio svojim učiteljima, samo je klimao glavom. A kad ga je otac ponovno pozvao k sebi, tražeći da mu ispriča što su ga naučili u školi, Prahlada je sav srećan rekao da je naučio tajnu sveg obrazovanja. A to je mantra om namo narajanaja. Otac ga je tada ljutito oterao od sebe. Od tada, Hiranijakasipu je naređivao da Prahladu muče na razne načine – bacali su ga s planine, gazili su ga slonovi, bacali su ga u more, grizle su ga zmije, a naposletku su ga bacili u vatru. Bog ga je uvek spašavao, On je bio uvek prisutan. Njegove ruke i stopala bili su svuda… Postoji samo Bog. Nema mesta bez Boga, ne postoji ni jedan oblik koji nije Bog. Neki ljudi vole neka imena i neke likove. Ali sva su imena i likovi Njegovi. Zato nikad ništa nemojte zloupotrebiti.

Svako na ovaj svet dolazi sa svojim telom. Mnogo je imena i likova, ali Bog je jedan. Ovo su provodnici za svetlo, a ono su sijalice. Provodnici su dugački, a sijalice okrugle. Ali električna struja u oboma je ista. Moramo čvrsto verovati da isti Bog postoji u svima. Neka vas ljudi prekoravaju ako žele. Kuda odlazi kleveta? U vetar. Treba li da se brinemo zbog takvih reči? Ne! Vaše srce treba da bude postojano i iskreno. Ne dajte se pokolebati.

Studenti, poklonici, sve dok ste ovde, pevate pobožne pesme. Ali čim stignete u svoje gradove, počnete pevati druge melodije. Nemojte biti tako promenljivog raspoloženja. Jutros se nešto dogodilo. Svami se ponašao sasvim drugačije. Svi su rekli da će dati svoj život za Svamija. Svami im je odgovorio da on nema nikakvih briga ni problema, već ga samo nešto zabrinjava. Kad su moja deca ovde, tako su dobra, ali šta se događa kad odu….? Dan i noć se mučim oko njih, ja nemam drugih želja. Ja sam bez želja. Imam samo jednu želju – studenti koji odu odavde, moraju biti uzori drugima. Ako postanete uzori, to će mi biti dovoljno. To je zahvalnost koju mi morate ukazati. Kad su studenti danas išli u kupovinu, jedan mladić mi je kupio kutiju karanfilića. Uzeo sam jedan karanfilić i rekao mu da zadrži kutiju. Ja ništa ne želim. Je li vaš život vaš da mi ga darujete? Ne! Vaš život je moj. Šta ima veliko u tome da mi darujete ono što je već moje? Zato, ne darujte mi svoj život – radije ga dobro iskoristite. To je ono što želim.

Ljudi u svetu imaju mnogo želja i očekuju sve vrste nagrada. Ja ne želim ništa od toga. Sve je već moje. Svami samo daje i daje. Zašto biste vi išta dali meni? Iskoristite ispravno ono što ste dobili. Studenti, poklonici, negujte dobre osobine. Ova vrsta odanosti koju ovde i sada osećate, trebalo bi da u vama postoji uvek i da vam pruža trajnu radost.

Bavite se čistim, nesebičnim služenjem. Služite svima s osećajem da služite Boga. U svakome je Bog. ''Svi su iskra koja pripada meni, Bogu'', rekao je Krišna. Nikad nemojte misliti da služite prosjaka, jer i on je Bog. On nije prosjak, on je veći od svih. Bilo da se radi o prosjaku, starcu ili malenom dečaku – Bog je u svima. Nikad ne sumnjajte da je On ovde, a ne onde. Takvog Gospoda ne možete posmatrati ravnodušno. Možete prizivati Alaha, Isusa, Ramu, Zoroastru ili Krišnu – sve su to Božja imena. Kad pevate hiljadu Božjih imena – sahasranama, sva su ona jednako vredna.

Utelovljenja ljubavi, neka vam ljubav bude važan temelj. Smatrajte je jedinom istinom i pohranite je u svom srcu. Nijedna sadana ne može nadmašiti ljubav. Ljubav je vaš život. Srce lišeno ljubavi pripada mrtvom telu. Samo s ljubavlju telo je živo. Tu ljubav morate doživeti tokom svog života. To je osobina pravog poklonika i dužnost svakog studenta.

Utelovljenja ljubavi, pretrpeli ste mnoge teškoće da stignete ovamo. Suočavali ste se s hladnoćom i kišama, sada imate problema sa smeštajem. Ali ono što je važno, to je vaša ljubav. Zbog nje ste došli. Zadržite tu ljubav za sva vremena. Bog nema lik, On je čist i nesebičan. Nesebičnost je izraz prave odanosti. Sebično je zahtevati: ''Hoću ovo, hoću ono.'' Sebična je čak i izjava: ''Hoću oslobođenje.'' Čeznite samo za tim da doživite osećaj: Ja sam Ti, Ti si ja. Ljubav je jedina nagrada za ljubav. Ništa drugo. Mnogi ljudi obavljaju verski obred - puđu i nude mi cvet, kažu da mi nude svoje oči. Tada mi daju drugi cvet i kažu da mi nude svoj jezik. Oni kažu – oči i jezik, ali daju samo cvet. Ono što mislite i kažete, mora biti u skladu s onim što činite. To je značenje kad se nudi trolist bilve. Ali ako kažete da nešto nudite, a to ne činite, to je onda prevara. Misao, reč i delo usklađeni su kod dobrih, ali ne odgovaraju zlima. Ne činite to, bangaru, dragi moji! Jedino se zbog toga brinem – ja mislim samo na svoje poklonike i studente, a ne na sebe. Ja nisam sebičan. Da jesam, ne bih hodao ovako naokolo. Samo Bog je sasvim nesebičan.

Utelovljenja ljubavi, neka ljubav u vašem srcu bude čista, sveta, nadljudska. Ne vežite se previše za druge. U svetovnom smislu, možete imati veza. Ali zadržite se samo na pozdravima. I to je sve. Dajte odgovarajuće odgovore. Ali um treba da vam bude čvrst. Živite kao ljudsko biće, a ne kao životinja. Svami misli na studente sve vreme. Zašto? Poklonici dođu i odu, oni slušaju šta Svami govori i posle razmišljaju o tome. Ali studenti su temelj. Kad je temelj čvrst i zgrada je čvrsta. Samopouzdanje je temelj, zadovoljstvo su zidovi, samo-požrtvovanost krov, a samo-spoznaja – život. Temelj je osnova. Ako je ona kolebljiva, zidovi i krov će se srušiti. Tada nećete imati zaštitu od sunca i kiše. Budite uvek čvrsti i postojani u svojoj odanosti. Kao što je jedan pesnik pevao, neka vam čistoća misli bude izraz istinskog bogopoštovanja, inače je ono beskorisno. Došli ste ovamo uz mnoge teškoće, nemojte razočarati sami sebe.

Mira je bila podvrgnuta mnogim mukama u rukama svoga muža i njegovih roditelja. Pošla je u Dvaraku i rekla: ''Biser tvoga imena stekla sam uz mnogo muka, zaronivši duboko u okean. Gospode, pobrini se da mi taj biser sada ne isklizne kroz prste…'' Njen Gospod je bio onaj koji je držao planinu u zraku. Ta dragocena planina je svest – čita. ''Gospode, nemam drugog utočišta osim tebe.'' – tako se molila. Mira je svoga Gospoda zvala giridharin.Sakubai ga je zvala ranga. A reč je o istom. Sva imena i likovi su Njegovi. I zato, šta god da radite, govorite ili mislite, sve ponudite Njemu. Nemojte se predomišljati.

Reći jedno pred Svamijem, a učiniti nešto sasvim drugo kad odete, to je izdaja Boga. Nemojte izdati Boga, svoju majku, oca, ni svoga učitelja. Majka daje svoju krv kako bi detetu dala život. Greh je uznemiravati majku. Ali ima onih koji muče svoju majku a posle se, kada ona više nije s njima, kaju. Kajanje je oslobođenje od greha. Ali ima i onih koji se ne kaju. Majka uvek želi dobro svom detetu, bez obzira gde se nalazila. Najvažnija je majka, zatim otac, pa učitelj – to je pravi poredak. Mnogi stavljaju trećeg na prvo mesto, a zaboravljaju majku. Poštujte i volite svoju majku koja vam je dala telo, bila ona živa ili ne. Molite se Sai majci – sai mata, ali nemojte zanemariti vlastitu majku. Indija je zemlja gdje se majka poštuje. U drugim zemljama ljudi se razvode, ponovno sklapaju brakove i napuštaju svoju decu. Deca ne znaju ko su im roditelji. Takva deca lako skreću s pravog puta. Majčina ljubav je vaš život, održite reč koju ste joj zadali. Kadgod ste povređeni uzvikujete: ''Amma!'' dozivajući majku. Majčina ljubav je zaštitnička ljubav. Otac može želeti da deca imaju dobre ocene, dobro zaposlenje i visoke plate. Ali bez obzira šta se dogodi, majka uvek teži da njenom detetu bude dobro, to je njoj dovoljno.

Ne težite za oslobođenjem. Dovoljno je da imate Božju ljubav. Ona će privući sve što je potrebno. Magnet privlači samo željezne strugotine, a ne dijamante. Kaže se – ako se radi i o malom komadu željezne strugotine, on je dovoljan da privuče magnet. Tako se Bog i ljubav uzajamno privlače. Nije potrebno bogatstvo ni dijamanti, poklonikova zahvalnost, ni njegove titule. Bog je zadovoljan samo vašom ljubavlju. Prizivajte Njegovo ime s ljubavlju. Nije važno ako ne znate melodiju ili tonalitet.

Ne menjajte svoje osećaje, bez obzira na to kuda idete. Ponašajte se kao da ste lonac. Čuvajte ga pažljivo i ne dopustite da se razbije. Ako padne, razbiće se, a vi ćete se morati roditi ponovno. Kad ste već rođeni, težite za besmrtnošću. To je trajno oslobođenje. Kad reka hoće da se ulije u okean, okean je dva dana proverava, gurajući je natrag. To je ono što zovete duhovni zastoj. Ali konačno, trećeg dana, okean prihvati reku. Tada vode reke poniru, a vode okeana dolaze na vrh. Potrebna je takva odluka. Nikad ne napustite ljubav, ni u kojim okolnostima. Imate bezbroj briga. Suočite se s njima i posvetite svoj život Bogu. Tada postajete pravi poklonik, ili student. Uvek se držite obećanja koja ste dali. Držite se istine. Ako imate takve sklonosti, možete posvetiti svoj život Bogu.

Nakon Bhagavanovog govora, studenti su otpevali telušku pesmu ''Repalle bālunivale.''