Ja sam ja

Govor Satja Sai Babe održan na katolički Božić 2009.

Sunce se rađa vedro i mirno,
Dani su kraći i
Svež vetrić piri.
(Stihovi na teluškom)

Ovo praznično doba donosi napredak ljudima, puneći žitnice zemljoradnika novom žetvom. Ne samo zemljoradnici, već i svi ljudi osećaju radosti i uživaju u ovom vreme u godini. Ljudi svoju radost i napredak pripisuju Bogu.
Gde je Bog? Bog je svuda. On je sveprisutan- u vama, iznad vas, ispod vas i oko vas. On nema posebno ime i oblik. Niti za Njega postoji rođenje i smrt. Samo kad postoji rođenje, postoji i smrt! Stoga, Bog se ne rađa niti umire! On je prisutan u svakom živom biću kao atmasvarupa (utelovljenje Božanske atme). Današnji čovek nije u stanju da shvati atma tatvu (atmički princip).

Bharat (Indija) je sveta zemlja. U njoj su rođene mnoge plemenite duše i čedne žene. 


U ovoj zemlji Bharat rođene su mnoge plemenite žene, poput

Savitri, koja je svog umrlog muža vratila u život;Čandramati, koja je ugasila pobesneli požar snagom istine;
Site, koja je svoju čednost dokazala izašavši nepovređena iz razbuktalog plamena,Damavanti, koja je zlonamernog lovca,
snagom svoje čednosti, spalila u prah i pepeo.
Ova zemlja pobožnosti i plemenitosti, zbog takvih čednih žena,
postigla je obilje i napredak i postala učitelj svim narodima sveta.

  (Teluški stihovi)

Šri Rama je oslobodio Situ iz zatočeništva u kome ju je držao demon Ravana na Lanci, deset meseci. Rama ju je prihvatio nakon što ju je podvrgao testu vatre. Bog vatre ju je predstavio pre Ramom, govoreći: „Oh, Rama! Sita je žena izuzetne čednosti. Ona je tako privržena mužu da nije pogledala u lice čak ni jednog muškarca za svih ovih deset meseci.“ Sita je izašla iz vatre nepovređena, i bog vatre je lično potvrdio njenu čednost. Možete da zamislite kako je velika i plemenita bila! Može li se u ijednoj zemlji sveta naći nešto slično?

Zemlja Baharat (Indija) smeštena je između sedam mora. Svaki muškarac i žena u ovoj zemlji moraju da se ponašaju kao purušotama (plemeniti muškarac) ipativratha (čedna žena). Nije ni čudo što se nekoliko avatara (inkarnacija) rodilo u Bharatu.
Danas ljudi teže svemu u svetu, samo ne teže Bogu. Oni čak napuštaju i svoju zemlju u potrazi za bogatstvom i novcem. To nije pozitivan razvoj, naročito za Indijce, jer se od njih očekuje da se uzdignu iznad želje za novcem. Bog je onaj koji uvek daje, a nikad ne uzima. Bog od nas želi jedino Ljubav, ništa više. Zemlja Bharat je plemenita i sveta, ali ljudi iz ove zemlje je napuštaju, u potrazi za zelenijim pašnjacima. Međutim, oni čija su srca čista i neuprljana, ostaju u svojoj rodnoj zemlji.
Ono što Bog očekuje od svog poklonika samo je čisto i sveto srce.
Ljudi Bogu pripisuju različita imena i oblike. U stvari, Bog je samo jedan. On je iznad svih imena i oblika. On preuzima ime i oblik u skladu sa težnjama određenog poklonika. Kada kontemplirate na lik Isusa i želite da ga vidite u tom liku, On se pred vama pojavljuje kao Isus.

Sarvat panipadam tat sarvatokši siromukham, sarvatah šrutimaloke sarvamavrutja tištati (Prožimajući sve rukama, stopalima, očima, glavom, ustima i ušima, On prožima ceo univerzum). Bog je prisutan u svakom ljudskom biću, u stvari u svakom živom biću. Daivjam manuša rupenai (Bog je u obliku ljudskog bića). Zbog toga se ljudske vrednosti smatraju svetim i važnim. Nije dovoljno samo imati ljudsko telo. U skladu sa ljudskim likom, čovek treba i da neguje sve ljudske vrednosti satje (istine), darme (ispravnog delovanja), šanti (mira), preme (ljubavi) i ahimse (nenasilnosti).
Ni pod kojim okolnostima ne treba da kažete laž. Ako se držite istine, ispravnost će iz nje prirodno proisticati. Tamo gde su istina i ispravnost rame uz rame, biće i mira. Gde je mir, tu je i ljubav. Neće biti mesta nasilnosti tamo gde je ljubav. Nažalost, danas je, zbog odsustva ljubavi među ljudima, nasilnost na sve strane. Na koga god danas da naiđete, nailazite samo na nemir i nemir. Ljudi izvode đapu (pevanje Božjeg imena) i tapu (pokoru) da bi zadobili mir, ali mira nigde nema.  Gde god pogledate, samo krhotine, krhotine, krhotine! (Igra reči na engleskom peace-mir, krhotine-pieces (prim.prev.))
Da bi stekao mir, čovek mora u sebi razviti ljubav. Kao prvo, čovek mora razviti ljubav. „Ljubav je Bog, Bog je Ljubav“. „Istina je Bog, Bog je istina“. Istina i Ljubav su otelovljenja božanskosti, verujte u to. Iako je Bog jedan, ljudi mu pripisuju različita imena, kao Rama, Krišna, Govinda i Narajana. Različita imena i likovi koja se pripisuju Bogu, rezultat su pesničke i slikarske mašte. Na primer, Ravi Varma je prikazao Boga u različitim likovima prema svojoj mašti. Ali Bog se ne može ograničiti na određeno ime i oblik. Sva imena i likovi su Njegovi, a On ih i nadilazi! Bog je sastavni deo svih živih bića, uključujući i ljudska bića. Čitavo Stvaranje je ispoljavanje Božanskog.
Bog nema želja ni težnji. On je nesebičan. Sve u spoljašnjem svetu je reakcija, odraz i odjek našeg unutrašnjeg bića. Ovo je tkanina (pokazuje maramicu). Strogo govoreći, ovo nije tkanina, već hrpa vlakana. Isprepletana vlakna poprimaju oblik tkanine. Slično tome, misli i želje ljudskih bića sačinjavaju um. One se, opet, ispoljavaju u obliku govora. Reči vode delima kroz čulne organe. U tom procesu, čovek se bavi nekim lošim mislima i osećajima.

Zašto je Bog dao oči ljudskim bićima? Samo da bi videla dobro. Slično tome, uši su namenjene da čuju dobro, a jezik da govori dobre reči. Reči koje izgovarate uvek moraju biti slatke i nežne, a nikada oštre. Tako morate svaki organ i deo tela smatrati svetim i koristiti ga na primeren način. Takvo sveto telo mora se posvetiti Bogu i ničem drugom. Bog vam daje sve što je neophodno za životni put. Zbog toga morate ustoličiti Boga na oltaru svog čistog i svetog srca.
Bog je sveprisutan. Nebo je Bog i zemlja je Bog. Sva ljudska bića su utelovljenja Božanskog. Bog je urođen u svakom ljudskom biću u obliku daha (soham). Čovek mora shvatiti ovu istinu. Tek kada shvatite pravu prirodu Boga, može se smatrati da ste osvojili đnanu (mudrost).
Đnana nije samo knjiško znanje. Mnogo obrazovanih ljudi usvojilo je veliko znanje iz udžbenika, ali ko je đnani (ostvarena duša) u pravom smislu reči? Samo osoba koja je shvatila, „Ja nisam telo, ja nisam um, ja sam zaista Bog“, pravi je đnani. 
Kada kažete, „ovo je moje telo“, ko ste onda vi? Na koga mislite? Izraz „moje telo“ označava da ste odvojeni od tela. Slično tome, kada kažete, „Ovo je moj um“, um je odvojen od vas. I opet slično, kada kažete „Ovo je moj budi (intelekt)“, to znači da je i budi odvojen od vas. U svim ovim izrazima, šta je to „moje“? To „moje“ sam ’ja’. To ’ja’ je ono na šta je Isus mislio kada je govorio o egu, i on se mora preseći. Kakvo je pravo značenje krsta. Preseći ego.

Vezuju vas dve stvari: ’ja’ i ’moje’. To je ljudska vezanost. Ako se oslobodite ove dve vezanosti, ono što ostaje samo ste ’vi’. Sada ste s telom. Pretpostavimo da sutra treba da napustite telo. U tom trenutku, ko ste vi i gde ste? Ne znate! Telo je poput haljine, odevnog predmeta. Kada se oslobodite vezanosti za tu haljinu, pojaviće se vaša prava priroda.
Ista istina je objašnjena u frazi, „onaj koji vi mislite da ste, onaj koji drugi misle da ste, i onaj koji ste zaista“. To je prava priroda ljudskog bića. Kada vas neko pita ko ste, odgovorićete „Ja sam taj i taj“.  Reći ćete svoje ime. U stvari, to ime su vam dali roditelji kada ste se rodili, a ne Bog. Pretpostavimo da pitate Boga „Ko si Ti?“ On će vam odgovoriti: „Aham Brahmasmi“ (Ja sam Brahman).
Svaki pojedinac treba da se podseća, „Ja sam Brahman, nema drugog imena.“ Ako neko pita „Kako se zoveš?“ treba da odgovoriš, „Zovem je Brahman.“ Ako budete neprestano svesni svoje prave prirode, to je Atma tatva. Ne treba da kontemplirate ninašta drugo. 

Kada naiđete na prijatelja ili poznanika, pozdravljate ga sa namaskarom. To podrazumeva da iskazujete počast Bogu koji je urođen u svakom pojedincu. Zato se nemojte baviti osećajem ’ja’, ’ja’, ’ja’. Sva ova fizička tela su poput uloga koje se igraju u nekoj predstavi. One se menjaju. I sam svet je kosmička predstava. Morate se neprekidno podsećati da igrate ulogu u kosmičkoj predstavi, a da je vaša prava priroda utelovljenje Božanskog Sopstva (atma svarupa). Imate li ikakvih sumnji u tom pogledu? (Svami je zapitao, obraćajući se publici…)
Ako sumnjate, bićete zbunjeni. Nažalost, današnji čovek ne poznaje svoju pravu prirodu.  Kako onda može znati Boga? Zato je prvo i najvažnije upoznati sebe! Ispitajte sebe „Ko sam ja? Ko sam ja?“ Onda ćete shvatiti „Ja sam ja, ja sam atma“, „Ja sam ja, ja sam atma“. Ako zaboravite ovo Božansko Sopstvo, ono što ostaje je ’crno vino’! (Igra reči na engleskom,  divine – božansko, deep wine – približno ’crno vino’, sličnost u izgovoru:  di’vajn/ dīp vajn (prim.prev.)) Zato treba da postanete božanski. Rama, Krišna, Govinda, itd, samo su različiti nazivi za Božansko u običnom govoru. Pojedincu se obraćamo sa nekoliko imena koja su zasnovana na fizičkom odnosu. Jedna osobe govori o nekome: „On je moj zet.“ Druga kaže: „On je moj sin“. Treća kaže: „On je moj brat.“ Tako se jedan vezuje i odnosi se umnožavaju. Odakle je ova vezanost nastala? Ona je vaše delo. Oženite se devojkom i kažete: „Ona je moja žena“. Ali pre braka, ko je ona bila? Ne znate. Posle nekoliko godina, kada konačno ode, ništa više ne znate o njoj. Tako da ne znate ko je bila pre braka i gde je otišla nakon što ode. Odnos muža i žene je samo u sredini između te dve tačke. Zato se nemojte brinuti o prošlosti. Prošlost je prošla, a budućnost je neizvesna. Ne znate, nemate znanja ni o prošlosti ni o budućnosti; svesni ste samo sadašnjosti. Zato živite u sadašnjosti. To je jedina stvarnost.
(Bagavan je zaključio govor bađanom, „Hari bađanabina sukha šanti nahin…“)

25. decembar 2009.