EDUCARE – LJUDSKE VREDNOSTI U OBRAZOVANJU

 

Obrazovni program zasnovan na pet kardinalnih ljudskih vrednosti – Istini, Ljubavi, Miru, Ispravnom ponašanju i Nenasilju, nastao je iz života i učenja Šri Satja Sai Babe tokom druge polovine 20. veka. Danas on postoji pod nazivom EduCare koji znači “izvući napolje ono što je unutra”. Sam njegov naziv naglašava da obrazovanje zasnovano na ljudskim vrednostima izvlači ono što već postoji latentno u čoveku. Ova interesantna ideja nam dalje ukazuje na to da obrazovanje nije ulivanje činjenica i podataka u svest mladih ljudi, već proces koji podstiče suštinski razvoj čoveka i oplemenjivanje njegove prirode.

Ovaj program ima nekoliko važnih aspekata: prvi je da su vrednosti postavljene kao temelj integralnog razvoja i obrazovanja čoveka bez kojih bi on izgubio svoju suštinu i ostao dezorijentisan na svom životnom putu. Ovde su vrednosti esencija, suština ljudskog genetskog koda, latentno nasleđe koje smo u stvaralačkom procesu održavanja života na ovoj planeti dobili i stekli kao pripadnici ljudske rase.

Drugi aspekt je duhovni – čoveku se ovim pristupom vraća njegov duhovni integritet, jer se posmatra kao biće koje može da se razvija i koje ima jasnu budućnost ako se usmerava ka trajnim vrednostima. Autor ovog programa nas uči da su ljudske vrednosti večne, neprolazne i da se ne menjaju u odnosu na vreme i prostor. Iako je u današnjem postmodernističkom dobu ideja o postojanju trajnih i neprolaznih vrednosti ozbiljno dovedena u sumnju, nije teško shvatiti da neprolazne ideje odjekuju u ljudima čak i vekovima nakon što su nastale. Ne bismo bili u stanju da ih prepoznamo i razumemo da nemamo i sami u sebi taj neprolazni deo.

Duhovnost čoveka je dugo bila zabranjena reč u društvenim zajednicama Balkana, a i danas, kad je dopuštena, mnogi je lako zloupotrebljavaju u nacionalnim i ideološkim sukobima i zbog toga kod mnogih izaziva strah. Međutim, ovde je duhovnost shvaćena u najsveobuhvatnijem smislu u kojem su sve suprotnosti besmislene, jer se odnosi na suštinski razvoj čovekovog bića, bez obzira na religiju kojoj pripada. Sai Baba kaže: “Zvezda je mnogo, ali nebo je jedno.” Dok su razlike karakteristika materijalnog sveta, duhovni svet ima kvalitet jedinstva. U temeljima svih svetskih religija stoje univerzalne vrednosti i težnja ka lepom i dobrom. To ne znači da sve karakteristike različitih religija treba utopiti u nekakvo zajedničko more u kojem će se izgubiti njihova jedinstvenost. Naprotiv, ovaj program nas usmerava da što dublje upoznamo vlastite kulturne i religijske korene, da bismo mogli da ih oživimo u svakodnevnom životu i tako zaista razumemo.

Treći aspekt je integralnost: učiteljima i roditeljima se u ovom programu ne pruža ruka samo u kontekstu razvoja dece, već i u kontekstu ličnog razvoja, što znači da se u isto vreme dok pomažemo detetu da sazri, i mi odrasli razvijamo i sazrevamo. Dakle, centar događanja ovde nije samo u našem spoljnom odnosu prema drugome, nego i prema samome sebi, prema vlastitoj unutrašnjosti.

Savremeni svet nam je doneo mnoštvo novih nevolja i teškoća, od kojih je najveća gubljenje smisla života. Međutim, mi ne treba da budemo u ulozi bespomoćnih posmatrača. Ovaj pristup nam jasno ukazuje da nismo bespomoćni i da možemo da preuzmemo odgovornost za naš život i u najtežim uslovima, ako se oslanjamo na ljudske vrednosti. On nas uči i da uspostavljanje unutrašnjeg vrednosnog reda u našem životu neće ograničiti našu slobodu, već će nam otvoriti nove mogućnosti i tako nas usmeriti ka pravoj slobodi, koja u sebi sadrži i odgovornost i kontrolu nad onim što za nas kao ljude nije dobro i korisno.

Dezintegracija savremenog čoveka donela je rascep između onoga što čovek misli, šta oseća i kako se ponaša. Tako okrenut spolja, čovek je postao rob svojih čula i upao u konfuziju u kojoj je nesposoban da prepozna svoj unutrašnji glas. Jedan od osnovnih principa izgradnje karaktera čoveka je da njegova glava, srce i ruka budu u jedinstvu. Samo takav čovek ima integritet i on je sam po sebi izvanredan primer i model drugima. Zato je jedan od izuzetno važnih principa ovog programa da odrasli žive ono što žele da prenesu svojoj deci. Živ primer jedne osobe je važniji od programskih odrednica bilo kakvog sistema obrazovanja.

Nije dovoljno postaviti spoljna pravila i odrediti recepte koji počinju sa “treba” i “mora” koje mogu da se slušaju i prate bez ličnog promišljanja, nego je potrebno da jačamo naše unutrašnje snage oslonjene na vrednosti i da uložimo lični trud da bismo otkrili iznutra šta je dobro i ispravno za nas. Kada se povežemo sa svojim unutrašnjim glasom, postajemo celoviti i dobro se osećamo, jer živimo u skladu sa svojom pravom prirodom. Razviti sebe kao čoveka vrline je zasigurno najbolje nasleđe koje možemo ponuditi svojoj deci. Čovek koji nije istinski upoznao sebe i napravio unutrašnje veze i komunikaciju sa vlastitim bićem, teško će moći da zapali vatru znanja i ljubavi u mladim ljudima koji postavljaju pitanja i zovu nas uporno i najsnažnije baš onda kada se neprimereno ponašaju.

Učenje Šri Satja Sai Babe o vrlinama je učenje o Ljubavi. U njemu je naglašeno da je najveća ljudska vrednost Ljubav i da su sve ostale vrednosti njen izraz. Ljubav u govoru je Istina, ljubav u ponašanju je Ispravnost, ljubav u osećanjima se manifestuje kao Mir, a čovek koji je realizovao svoj potencijal da voli po samoj svojoj prirodi postaje nenasilan. Dakle, vrednosti nas pozivaju da uronimo u sebe, istražimo svoje različitosti toliko duboko dok ne dođemo do njihove jedinstvene suštine, do one tačke u kojoj se svi prepoznajemo kao ljudska bića koja teže ljubavi.

Verica Sekulić Opačić